U ekskluzivnom razgovoru za Glas Amerike, Tomas Kantrimen, zamenik pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju osvrnuo se na nedavnu intenzivnu diplomatsku aktivnost Vašingtona prema Zapadnom Balkanu, u okviru koje je, posle državne sekretarke Hilari Klinton u oktobru, i sam u više navrata boravio u regionu.
„Osnovna poruka državne sekretarke tokom njene posete Balkanu bila je da će Sjedinjene Države ostati angažovane u vezi sa nerešenim pitanjima u regionu. Naša vizija za Balkan obuhvata konstantno kretanje napred i priključenje Evropskoj uniji. Hrvatska je na pragu tog koraka danas, a Srbija ima dobre osnove da, zajedno sa Crnom Gorom, bude jedan od narednih kandidata. Želimo da učinimo sve što možemo da svaka od ovih zemalja uspe u vrlo teškom procesu reforme što bi im omogućilo da postanu članice EU. Specifično, u slučaju Srbije, nastavićemo saradnju sa vladom u Beogradu na zajedničkim ciljevima na planu ekonomije, kao i medjunarodne saradnje u bezbednosnim pitanjima. Znači, ova poseta nije neobična, ali je podsetnik o široj bilateralnoj agendi na kojoj ćemo nastaviti rad.“
Zamoljen da prokomentariše izveštaj specijalnog isvestioca Saveta Evrope Dika Martija o trgovini organima na Kosovu i umešanosti kosovskog premijera Hašima Tačija, Kantrimen kaže:
„Recimo prvo da mi ovaj izveštaj shvatamo veoma ozbiljno. EULEKS je već istraživao ranije optužbe. Ako postoje novi dokazi u ovom izveštaju, ili novi svedoci, to se mora preneti EULEKS-u i drugim kompetentnim vlastima radi istrage. Očekujemo i pozdravili bismo saopštenja vlada u Prištini i Tirani da će saradjivati sa svakom eventualnom istragom. Više puta smo naveli da ništa nije važnije od zasnivanja vladavine zakona širom jugoistočne Evrope. Nažalost i danas postoji previše organizovanog kriminala ne samo na Kosovu, južno i severno od Kosova, već u svakoj zemlji regiona. Vlade zemalja regiona moraju efikasnije da saradjuju sa lokalnim vlastima po ovom pitanju. U ovom konkretnom slučaju, nisam video izveštaj gospodina Martija i zato ne mogu da ga komentarišem, ali generalno čitava svrha ovakve istrage je da se uspostavi pojedinačna odgovornost za pojedinačne zločine, jer ne možemo imati kolektivnu odgovornost i reći da su svi Srbi ili svi Albanci ili Hrvati krivi za akcije nekolicine. Stoga podržavamo nove dokaze i očekujemo da sve države i pojedinci u regionu saradjuju sa istragom.“
Predsednik Srbije Boris Tadić je izjavio da je, pod pretpostavkom nevinosti dok se ne dokaže krivica i ne obavi puna istraga, spreman da se sastane sa premijerom Kosova Hašimom Tačijem, pošto je njegova obaveza, kao predsednika Srbije, da zastupa interese zemlje i njenih građana. Komentarišući stav predsednika Srbije Tomas Kantrimen kaže:
„Pre svega to je razuman i realističan stav za predednika Tadića i ne razlikuje se od našeg stava, a to znači da dok optužbe ne budu potvrdjene i pravna akcija preduzeta nema razloga da prestane saradnja sa imenovanim pojedincima, posebno kada je reč o premijeru Tačiju koji će verovatno ostati premijer i nakon tekućeg izbornog procesa. Očekujemo na razgovorima da obe strane budu praktične i kreativne. Svrha dijaloga je rešavanje svakodnevnih pitanja koja sprečavaju narod Kosova da živi normalan život. Moramo naći način za saradnju vlada kako bi Kosovo bilo uspešna, medjunarodno priznata država sa punim teritorijalnim integritetom i suverenitetom i svim garancijama kosovskog ustava, koji je najnapredniji dokument te vrste u smislu garantovanja prava manjinskim zajednicama. Očekujemo da obe strane pristupe razgovorima uz dobru volju i sa praktičnim stavom.“
Zamenik pomoćnika državnog sekretara osvrnuo se i na nedavne izbore na Kosovu:
„I ja i veliki broj medjunarodnih posmatrača smo primetili da su to do sada najbolje organizovani izbori na Kosovu. Medjutim, bilo je ozbiljnih problema sa glasanjem u pojedinim okruzima gde nisu poštovana pravila zbog čega će 9. januara izbori biti ponovljeni na tim mestima. Nažalost, na severu Kosova gradjanima nije bilo dopušteno da otvoreno izraze svoju volju i da učestvuju na izborima. Širom Kosova Srbi i druge manjine nisu bili sprečeni niti obeshrabreni da učestvuju na ovim izborima. Samo na severu su izvesne političke grupe koristile nasilje ili pretnju nasiljem kako bi sprečile izlazak Srba na birališta. Nažalost, Beograd nije dovoljno jasno izneo da odbacuje takve nasilne taktike.“
Kada je u pitanju objavljivanje dokumenata na Vikiliksu koja se tiču Srbije i Kosova posebno povodom navoda da je Vašington 2008. bio nezadovoljan saradnjom Beograda na hapšenju i predaji haških optužernika Ratka Mladića i Gorana Hadžića, Kantrimen kaže:
„Pre svega ne komentarišemo autentičnost dokumenata objavljenih na Vikiliksu. Ne verifikujemo da ta dokumenta predstavljaju istinu o našim komunikacijama sa diplomatskim misijama. Nema tu ničeg tajnog. Ambasade izveštavaju o svojim gledištima i analiziraju ono što čuju. Ako želite da se upoznate sa politikom SAD možete uvek doći u ovu zgradu Stejt departmenta i dobićete politiku bez filtriranja.“
Tomas Kantrimen ne veruje da će biti ikakvog efekta curenja dokumenata na Vikiliksu na odnose sa balkanskim zemljama jer oni nisu zasnovani na pojedinim rečenicama ili izveštajima, već na sveukupnoj konzistentnosti američke politike. Bili smo uvek veoma dosledni u tome šta Vašington nastoji da postigne i kako nameravamo da pomognemo zemljama Balkana da postignu svoj cilj priključenja Evropskoj uniji, ističe Kantrimen i dodaje:
„Kada je u pitanju hapšenje Mladića i Hadžića izrazili smo zadovoljstvo činjenicom da je vlada Srbije ozbiljna u tom nastojanju i nadamo se da će u tome uspeti u bliskoj budućnosti.“