Linkovi

FIlm o zabrani mešovitih brakova

  • Kerolajn Viver

Ričard i Mildred Laving

Ričard i Mildred Laving

Kad je su se otac predsednika Obame, koji je bio iz Kenije i njegova majka Amerikanka venčali 1961. godine, međurasni brakovi bili su zabranjeni u 22 države, odnosno gotovo polovini Sjedinjenih Država. Tek kada je Vrhovni sud 1967. ukinuo tu zabranu, međurasni brakovi postali su legalizovani svuda u Sjedinjenim Državama.

Parnicu u kojem je taj sud doneo presudu pokrenuo je međurasni bračni par, Ričard i Mildred Laving. Njihova priča je tema novog dokumentarca „The Loving Story“, koji je prikazan na filmskom festivalu Trajbeka u Njujorku, a sledeće godine biće prikazan na kablovskoj mreži HBO u februaru.

Ričard Laving bio je belac, dok je Mildred Džiter bili i afro-amerčkog i indijanskog porekla. Odrastali su 1950-tih u jednom gradiću u Virdžiniji, u kojem su crnci i belci dugo godina imali neformalnu interakcije, uprkos segregaciji. Mildred se priseća:

Belci i crnci su išli u različite škole. Nismo mogli da idemo u iste restorane i tako to. To sam znala. Nisam shvatala koliko stvari loše stoje sve dok se nismo venčali“.

FIlm o zabrani mešovitih brakova

FIlm o zabrani mešovitih brakova

Milderd je 1958. imala 18 godina, a Ričard 24. Venčali su se u blizini Vašingtona. Šest nedelja posle toga, policija je provalila u njihovu kuću i uhapsila ih.

Mislim da je bilo oko 2 sata ujutro“, priča Mildred koja opisuje tu noć u dokumentarnom filmu „The Loving Story“, čiji je reditelj Nensi Buirski.

Videla sam svetlo i probudila se, a policajci su stajali pored kreveta. Rekli su nam da ustanemo i da smo uhapšeni”.

Lavingovi su pritvoreni i protiv njih je podignuta optužnica za kršenje zakona Virdžinije, kojim su zabranjeni mešoviti brakovi. Kazna je bilo 25-godišnje proterivanje iz države Virdžinija.

Preselili su se u Vašington i dobili troje dece. Mildred je međutim, bila toliko nesrećna da je 1963. napisala pismo tadašnjem sekretaru za pravosuđe Robertu F. Kenediju, pitajući da li bi im novi zakoni o građanskim pravima pomogli.

On joj je odgovorio da kontaktira Sindikadt za američke građanske slobode. Dva mlada advokata Bernard Es Koen i Filip Džej Hirškop preuzeli su taj slučaj.

U filmu „The Loving Story“ Koen objašnjava s čim su bili suočeni.

Osporiti zakone o zabrani mešovitih brakova bila je najozbiljnija pretnja belačkim rasistima, pa čak i onim belcima koji nisu bili rasisti, već su bili za establišment. Za mene, kao advokata, koji je godinu-dve ranije završio pravni fakultet, to je bio neverovatan izazov, bio sam uključen u slučaj koji će, bio sam siguran, postati važan slučaj u domenu građanskih prava“.

Kako beleži autorka filma Nensi Buirski, Lavingovi su bili mirni pripadnici radničke klase, koji nisu voleli da budu u centru pažnje. Kad je slučaj stigao do Vrhovnog suda, oni nisu prisustvovali ročištu.

„To nije bilo iznenađenje, uzevši u obzir njihovu nevoljnost prema publicitetu. Bili su skroman par. Nisu to radili da bi promenili istoriju i nikada nisu videli sebe kao heroje“.

Ali su ipak postali heroji, navodi Nensi Buirski, i to iz čiste želje da ostanu u braku i podižu svoju decu u mestu koje su najviše voleli.

Očigledno nikad nisu imali različito mišljenje o svemu tome i bili su veoma zaljubljeni. Što se mene tiče, oni pomeraju stereotipe, jer nisu bili aktivisti, već su jednostavno voleli da odu kući i žive u Virdžiniji sa svojim porodicama“.

Sada dalekog 12. juna 1967. američki Vrhovni sud podržao je Lavingove i ukinuo zakon protiv međurasnih brakova u 16 država koje su ga tada još primenjivale. Lavingovi su se vratili u svoj gradić u Virdžiniji. Ričard je tu izgradio dom u kojem su živeli do kraja života. On je poginuo 1975. u saobraćajnoj nesreći, dok je Mildred umrla 2008.

Od njihovog slučaja, stopa međurasnih brakova postojano je rasla. Danas je blizu 15 odsto novih brakova između osoba različitih rasa.

Film „The Loving Story“ prikazan je na Trajbeka filmskom festivalu u Njujorku, dok će se na televiziji pojaviti u februaru 2012. na kablovskoj TV mreži HBO.

XS
SM
MD
LG