Od Švedske na severu, do Italije na jugu, političari ekstremne desnice, sa svojim anti-imigracionim platformama – ostvarili su uspehe na nedavnim izborima širom Evrope. Mnogi od njih vodili su kampanju protiv, kako je nazivaju, “islamizacije“ Evrope. Dok na kontinentu rastu tenzije, mnogi analitičari ukazuju na ekonomsku krizu kao uzrok naginjanja dela stanovništva ka desnici.
Kada je ekstremno desničarska švedska Demokratska stranka po prvi put osvojila mesta u parlamentu, šok se osetio daleko van njenih granica. Zemlja koju mnogi Evropljani doživljavaju kao model društvenog uredjenja počela je da se okreće protiv svojih neskandinavskih imigranata, koji čine manje od pet odsto populacije. Lideri demokrata su trijumfovali.
"Spremni smo da preuzmemo odgovornost i pretpostavljam da su i druge stranke spremne da preuzmu odgovornost za zemlju, jer je to suština svega", kaže Džimi Ekešon iz stranke Švedske demokrate.
Po objavljivanju rezultata, na hiljade demonstranata izašle su na ulice marširajući protiv rasizma.
"Ovo je strašna situacija jer sam odrastao u zemlji gde su svi u mojoj okolini uvek bili veoma tolerantni i ovo je prvi put da sam imao ovakvo iskustvo", smatra učesnik demonstracija, Ričard Sletengren.
No, uprkos takvim stavovima, ekstremno desničarske stranke koje se bore protiv imigracije nastavljaju da napreduju širom Evrope. Mnoge, kao što je Partija slobode u Holandiji, osvojile su glasove na anti-islamističkoj platformi.
Hert Vilders, lider te stranke, sada uživa znatnu moć u koalicionoj vladi. Glas Amerike je razgovarao sa njim pre izbora u junu.
"Nemam ništa protiv muslimana, ali verujem da je islam totalitarna ideologija koja je suprotstavljena našoj slobodi. Mi se borimo za slobodu Holandije i slobodu Evrope", rekao je Vilders.
U Francuskoj i Italiji, stranke ekstremne desnice takodje su ostvarile dobitke na nedavnim izborima. U julu, Francuska je postala jedna od prvih evropskih zemalja koja je zabranila nošenje punog muslimanskog vela, jer su političari ocenili da to nije u skladu sa francuskim vrednostima.
Mnogi analitičari smatraju da je poreklo anti-imigracionog talasa u ekonomskoj krizi. Imigrantima se često pripisuje krivica da pristankom na niže plate preotimaju poslove drugim radnicima, ili žive na račun socijalne pomoći.
Nemačka istoričarka Hulijana Šuterle veruje da će pitanje imigracije biti konflikt koji će obeležiti 21. vek.
"Mislim da sledeći veliki konflikt nije onaj izmedju Istoka i Zapada nego debata o imigraciji i integraciji, posebno kada je u pitanju muslimanska manjina. O tome se sada raspravlja u Nemačkoj i celoj Evropi", smatra Šuterle.
Uprkos političkoj klimi, stotine hiljada imigranata i dalje pristiže u Evropu svake godine. Mnogi tada ustanove da nisu tako dobrodošli kao što su se nadali.