Međutim, saradnik Glasa Amerike izveštava iz Hjustona, da o tome izgleda da ne brine mnogo ljudi u Teksasu.
Adam je frizer u ovom salonu u Hjustonu. On je skeptičan u pogledu razgovora u Vašingtonu.
„Ne znam tačno šta će da se dogodi, ali ne mogu da zamislim da će da bude išta dobro.“
Ali Kortni, takođe frizerka, kaže da misli da političari i informativni mediji preuveličavaju važnost ovog dvoboja oko deficita.
„Ako se išta promeni i nešto se dogodi, ne mislim da će biti važno kao što predstavljaju.“
Ona ne obraća veliku pažnju na politiku.
„Ne vidim direktne posledice za mene, tako da možda zbog toga čak i ne brinem i ne pratim celu stvar.“
Ali u obližnjoj piceriji, vlasnik Majk Dio kaže da je zabrinut.
„Verujem da bi trebalo da bude više smanjenja troškova u odnosu na povećanje poreza, premda nemam ništa protiv plaćanja većeg poreza ako je to potrebno.“
Dio je vlasnik više picerija u Hjustonu i zapošljava 180 ljudi, kojima će možda morati da plaća zdravstveno osiguranje na osnovu novog zakona o pristupačnoj zdravstvenoj zaštiti. Glavne odrednice tog zakona stupaju na snagu iduće godine.
„Još nisam razradio celu stvar. I dalje ne razumem. Još ne znam šta treba da uradim i još nisam naišao na nekog ko bi umeo da mi objasni.“
Neki od onih koje slaba ekonomija najviše pogađa, mogu da se nađu u ovom hjustonskom centru koji pruža usluge nezaposlenima. Ekonomisti kažu da bi ekonomija, ako Sjedinjene Države skliznu u „fiskalnu provaliju“, mogla da utone u novu recesiju. Menelek Kalhun traži posao. Ali njega ne brinu automatska smanjenja troškova i povećanje poreza, do kojih će doći ako se republikanci i demokrate ne dogovore.
„Ne verujem da vlada želi da prođe kroz sve to. Prema tome, prilično sam siguran da će se to rešiti do kraja godine.“
Nensi Palej je ostala bez posla pre dve godine i sada joj ističu povlastice za nezaposlene. Zabrinuta je.
„Već sam i ovako na dnu, tako da treba da urade nešto što bi mi pomoglo da se izvučem i krenem dalje.“
Za Karen Dejvis, veliko pitanje je zdravstvena zaštita. Ona je onesposobljena u saobraćajnoj nesreći. Ipak, kaže da ljudi ponekad zloupotrebljavaju sistem i želela bi da se eliminiše traćenje državnog novca.
„Ne možete da očekujete da republikanci ili obični ljudi nastave da daju, dok se ne zapuši rupa na dnu čamca. Morate da zapušite tu rupu.“
Većina Amerikanaca je za kompromis koji bi obuhvatio i smanjenje troškova i povećanje poreza, da bi se izbegla takozvana „fiskalna provalija“. Ali mnogi su ovde previše usredsređeni na sopstvene probleme, da bi mogli mnogo da razmišljaju o celoj situaciji.
Adam je frizer u ovom salonu u Hjustonu. On je skeptičan u pogledu razgovora u Vašingtonu.
„Ne znam tačno šta će da se dogodi, ali ne mogu da zamislim da će da bude išta dobro.“
Ali Kortni, takođe frizerka, kaže da misli da političari i informativni mediji preuveličavaju važnost ovog dvoboja oko deficita.
„Ako se išta promeni i nešto se dogodi, ne mislim da će biti važno kao što predstavljaju.“
Ona ne obraća veliku pažnju na politiku.
„Ne vidim direktne posledice za mene, tako da možda zbog toga čak i ne brinem i ne pratim celu stvar.“
Ali u obližnjoj piceriji, vlasnik Majk Dio kaže da je zabrinut.
„Verujem da bi trebalo da bude više smanjenja troškova u odnosu na povećanje poreza, premda nemam ništa protiv plaćanja većeg poreza ako je to potrebno.“
Dio je vlasnik više picerija u Hjustonu i zapošljava 180 ljudi, kojima će možda morati da plaća zdravstveno osiguranje na osnovu novog zakona o pristupačnoj zdravstvenoj zaštiti. Glavne odrednice tog zakona stupaju na snagu iduće godine.
„Još nisam razradio celu stvar. I dalje ne razumem. Još ne znam šta treba da uradim i još nisam naišao na nekog ko bi umeo da mi objasni.“
Neki od onih koje slaba ekonomija najviše pogađa, mogu da se nađu u ovom hjustonskom centru koji pruža usluge nezaposlenima. Ekonomisti kažu da bi ekonomija, ako Sjedinjene Države skliznu u „fiskalnu provaliju“, mogla da utone u novu recesiju. Menelek Kalhun traži posao. Ali njega ne brinu automatska smanjenja troškova i povećanje poreza, do kojih će doći ako se republikanci i demokrate ne dogovore.
„Ne verujem da vlada želi da prođe kroz sve to. Prema tome, prilično sam siguran da će se to rešiti do kraja godine.“
Nensi Palej je ostala bez posla pre dve godine i sada joj ističu povlastice za nezaposlene. Zabrinuta je.
„Već sam i ovako na dnu, tako da treba da urade nešto što bi mi pomoglo da se izvučem i krenem dalje.“
Za Karen Dejvis, veliko pitanje je zdravstvena zaštita. Ona je onesposobljena u saobraćajnoj nesreći. Ipak, kaže da ljudi ponekad zloupotrebljavaju sistem i želela bi da se eliminiše traćenje državnog novca.
„Ne možete da očekujete da republikanci ili obični ljudi nastave da daju, dok se ne zapuši rupa na dnu čamca. Morate da zapušite tu rupu.“
Većina Amerikanaca je za kompromis koji bi obuhvatio i smanjenje troškova i povećanje poreza, da bi se izbegla takozvana „fiskalna provalija“. Ali mnogi su ovde previše usredsređeni na sopstvene probleme, da bi mogli mnogo da razmišljaju o celoj situaciji.