Linkovi

Zaštita privatnosti u borbi protiv terorizma

  • Jela Defrančeski

Američka sekretarka za unutrašnju bezbednost, Dženet Napolitano i potpredsednica Evropske komisije, Vivien Reding na panel diskusiji u Atlantskom savetu

Američka sekretarka za unutrašnju bezbednost, Dženet Napolitano i potpredsednica Evropske komisije, Vivien Reding na panel diskusiji u Atlantskom savetu

Evropski parlament je krajem prošle nedelje usvojio revidirani američko-evropski sporazum koji američkim istražiteljima za antiterorizam omogućuje pristup evropskoj mreži finansijskih podataka, poznatoj po skraćenici SVIFT, koja obuhvata blizu 9.000 finansijskih institucija u 209 zemalja. Tom sporazumu je prethodio privremeni dogovor iz 2004, za koji evropska strana već duže vreme tvrdi da se kosi sa pravom na privatnost i evropskim zakonima. To pravo je sada znatno pojačano revidiranim sporazumom. Međutim, evropski partneri i dalje traže izradu opsežnijeg sporazuma koji bi uspostavili standarde za zaštitu prava građana u svim sličnim budućim sporazumima. Delegacija Evropske komisije, na čelu sa potpredsednicom Vivian Reding, vodila je ovih dana, ovde u Vašingtonu, razgovore sa sekretarkom za unutrašnju bezbednost Dženet Napolitano o ključnim elementima takvog sporazuma.

Uticajni Atlantski savet za Sjedinjene Države pozvao je Vivian Reding i Dženet Napolitano da izlože svoja viđenja budućeg sporazuma. Dve visoke zvaničnice su najpre istakle svoja, očigledno bliska polazna stanovišta.

Dženet Napolitano je podvukla da su načela građanskih sloboda i zaštite privatnosti uvrežena u ukupnom radu njenog sekretarijata, jer počivaju na temeljima američkog Ustava i američke Povelje o građanskim pravima.

"Zaštita prava na privatnost je integralni deo svih američkih programa za prikupljanje podataka kao i svih sporazuma o razmeni informacija sa našim međunarodnim partnerima“, rekla je Napolitano.

Ona je dodala da razmena informacija između Amerike i Evrope traje već tri decenije, dodavši da nikada nije bilo zvaničnih prigovora da su Sjedinjene Države zloupotrebile takve podatke.

Vivian Reding se osvrnula na novousvojeni evropski Ustav, odnosno Lisabonski sporazum i novu evropsku Povelju o fundamentalnim pravima, kojima su znatno pojačana građanska prava i pravo privatnosti Evropljana.

"Povelja o fundamentalnim pravima je u stvari naša povelja o ljudskim pravima, koja važi za sve ljude koji žive u Evropi, uključujući Amerikance sa stalnim boravkom u nekoj evropskoj zemlji. S obzirom da je tek usvojena, ne bi trebalo da čudi da predstavlja i najsavremeniji dokument o ljudskim pravima u svetu danas“, istakla je Reding.

Sve buduće evropske odluke biće zasnovane na tim temeljima, rekla je Reding. Ona je takođe rekla da nije slučajno da je poseban član novog Ustava, odnosno Član 8, posvećen pitanju korišćenja ličnih informacija.

"Mi Evropljani imamo tešku istoriju. Većina naših zemalja je iskusila rat. Mnoge su iskusile diktaturu. To bi možda moglo da objasni zašto je pitanje ličnih sloboda i zaštite ličnih informacija tako visoko na agendi svakog Evropljanina."

Napolitano je rekla da borba protiv terorizma ne znači da se Amerika pretvorila, kako se izrazila u "orvelovsku državu“.

"Mislim da u nekim delovima sveta ljudi veruju da Sjedinjene Države imaju pristup informacijama o svakome i da uopšte ne postoji nikakvo pravo na privatnost. To ni izdaleka nije slučaj."

Ona je ovako objasnila potrebu za što efikasnijom razmenom informacija u borbi protiv terorizma.

"Niko ne može da živi slobodno ako mora da živi u strahu, isto kao što narod može da uživa u slobodama samo ako je bezbedan. Međutim, zaštita tih sloboda od zajedničkih pretnji zahteva zajedničku akciju i odgovornost", podsetila je američka sekretarka za unutrašnju bezbednost.

Dve zvaničnice su govorile i o pitanjima o kojima transatlantski partneri i dalje pregovaraju. Potpredesednica Evropske komisije je insistirala na potrebi uvođenja čvrstih standarda za zaštitu privatnosti podataka koji se razmenjuju radi bolje saradnje policijskih i pravosudnih organa dve strane Atlantika. Ona je takođe ukazala na jednostranost sadašnjeg dogovora.

"Mi sa naše, evropske, strane želimo da evropski građani mogu da se obrate američkom sudu za pravnu zaštitu kao što je to omogućeno američkim državljanima u Evropi", rekla je Reding.

Američka sekretarka za unutrašnju bezbednost je izrazila bojazan da bi uključivanje takve stavke u okvirni sporazum mogao da iziskuje izmene u američkom Ustavu.

"Postavlja se, na primer, pitanje da li bi ovo zahtevalo od američkog Kongresa da preispita Zakon o privatnosti i uvelo promene u pravu na obraćanje sudu. Mislim da bi bilo veoma teško tako nešto uključiti u bilo kakav okvirni sporazum”, zapitala je Dženet Napolitano.

U narednih nekoliko nedelja oko 40 američkih i evropskih stručnjaka radiće na rešavanju svih spornih pitanja radi postizanja novog aranžmana, koji će obezbediti efikasniju transatlantsku saradnju u borbi protiv kriminala i globalnog terorizma.

XS
SM
MD
LG