Teokarević: Autonomija i pomirenje

Tri i po godine od proglašenja nezavisnosti Kosova, Beograd i Priština su se ponovo našli za pregovaračkim stolom, pa se nameće pitanje kakvi su ciljevi i strategije obe strane, kao i zašto je dijalog obnovljen baš u ovom trenutku. Vanredni profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Jovan Teokarević pokušao je da odgovori na ta pitanja u ponedeljak u Centru Vudro Vilson ovde u Vašingtonu.

Od samog početka postojao je sistematski problem u pregovorima Srbije i Kosova, jer je Beograd bio jedina strana koja je zapravo želela pregovore, rekao je vanredni profesor političkih nauka Jovan Teokarević govoreći u Centru Vudro Vilson na temu “Izazovi i očekivanja od pregovora Kosova i Srbije uz posredstvo Evropske Unije”. Situacija se sada, međutim, promenila.

“Pregovori su kompromisno rešenje koje je istovremeno trebalo da pomiri želju beogradske vlade da izmeni nešto u okviru političkih pitanja statusa Kosova i kosovske vlade koja je na neki način htela da pokaže da želi da sarađuje sa Beogradom kako bi se izvukla iz međunarodne izolacije”, navodi Teokarević.

On je takođe istakao da smatra da ovo nije kraj pregovora Beograda i Prištine, već da će za rešenje krize biti neophodno organizovati političke pregovore kojim bi se omogućila šira autonomija za Srbe na Kosovu i konačno pomirenje Srba i Albanaca. On je dodao da je Priština vešto iskoristila tešku poziciju Beograda za ponovo pokretanje dijaloga.

“Beograd je hteo da pokaže Briselu odnosno EU da je spreman na učešće u dijalogu sa Prištinom kako bi dobio kandidaturu za članstvo u EU, a možda kasnije i početak pregovora o pristupanju. Priština je vrlo spretno iskoristila tu slabost Beograda i bojkotovala pregovore time što je nakon uspostavljanja zabrane uvoza iz Srbije, uz pomoć EULEX-a poslala carinike na dva prelaza između Kosova i Srbije”.

Što se tiče ostvarenja cilja Beograda da udje u Evropsku uniju, Teokarević kaže da će rešenje kosovskog pitanja biti od ključne važnosti.

“EU je promenila ton i ispostavilo se da je istina ono što smo predviđali godinama, podozrevali, da će odnos sa Kosovom postati važan, vrlo neobičan i netradicionalan uslov da Srbija pristupi EU. U mišljenju EK o Srbiji od 12. oktobra ove godine, vrlo se jasno kaže šta su zahtevi EU za dobijanje statusa kandidata i to je Srbija ispunila te se možemo nadati da će početkom decembra Srbija zvanično na Evropskom savetu postati kandidat za članstvo. Uslovi za početak pregovora o članstvu u EU su daleko teži i čini mi se da u ovom trenutku ne možemo računati na to da je Beograd sposoban da ih sve ispuni. Od tog početka pregovora neće biti ništa najmanje u narednih godinu dana”.

Govoreći o eventualnom rešenju odnosa Srbije i Kosova, Teokarević je odbacio predlog nekih političara o podeli Kosova između Albanaca i Srba napominjući da bi to moglo da ugrozi interese Srbe u centralnom delu Kosova kao i da bi moglo da postane presedan za slične situacije u Bosni i Makedoniji, dodajući da je veliki problem srpske vlade nedostatak strategije u kosovskoj politici.

“Srbija mora da traži rešenje za bolji položaj srpske zajednice na Kosovu u okviru kosovskih granica i mislim da je krajnje vreme da se srpska kosovska politika promeni u tom pravcu”.

Teokarević je takođe istakao važnost podizanja svesti građana i Srbije i Kosova o pomirenju dva naroda.

“To se ne može uraditi pre nego što se kritičnije ne pogleda u neposrednu prošlost, a na to nije spremna ni jedna ni druga nacija niti njihovi politički predstavnici. Svakome bi dobro došlo da postoji veća razmena ljudi, ideja, robe između Srbije i Kosova i da se prevaziđe stanje u kojem jedni o drugima ne znamo ništa i gledamo se samo preko nišana”, zaključuje profesor Jovan Teokarević.