Dugo očekivana medjunarodna konferencija o Siriji treba da počne u sredu u Švajcarskom gradu Montrou i nastavi se u Ženevi kasnije tokom nedelje. Generalni sekretar UN-a Ban Ki Mun je pozvao Iran da učestvuje na preliminarnim razgovorima, ali je razočaran odbijanjem Teherana da prihvati preduslove za učešće na toj konferenciji. Glavna sirijska opoziciona grupa saopštila da će se povući iz razgovora ukoliko Ban ne povuče svoju ponudu Teheranu. Francuska i Saudijska Arabija su se pridružile SAD u odbacivanju učešća Irana na mirovnim razgovorima Ženeva 2 – ukoliko se Teheran javno ne složi da pomogne u osnivanju prelazne vlade za Siriju sa punim ovlašćenjima. Pa čak i ako dodje do razgovora, saradnik Glasa Amerike prenosi da su očekivanja mala od konferencije.
Sukob u Siriji bukti već blizu tri godine i kako se procenjuje u njemu je stradalo oko 100.000 osoba, dok je osam ipo miliona raseljeno, što čini gotovo polovinu stanovništva te zemlje. UN saopštavaju da je za preko devet miliona Sirijaca potrebna hitna pomoć i da se do mnogih od njih ne može doći zbog sukoba.
S obzirom da zapadne i arapske zemlje podržavaju opoziciju dok Rusija i Iran podržavaju vladu, dve strane su sve rigidnije u svojim zahtevima, smatra Kris Dojl iz Centra za arapsko–britansko razumevanje.
„Ni režim ni brojne opozicione snage joss nisu spremni da odustanu od svojih maksimalističkih pozicija.“
Podeljena opozcija se, pod pritiskom zapada, nevoljno složila da prisustvuje konferenciji, ali je saopštila da će odustati od prisustva ukoliko režim pokuša da skrene diskusije na bilo šta osim Asadovog odlaska sa vlasti.
Postoje predlozi za prekid vatre, razmenu zatvorenika i humanitarne koridore.
Medjutim, Dejvid Bater iz londonskog Čatam hausa kaže da na predstojećem skupu verovatno neće doći do napretka, i da bi proceduralni sporazumi mogli da budu najbolje čemu se učesnici skupa mogu nadati.
„Ako bi bio usvojen okvirni plan kojem bi kasnije prišle sve strane, rezultat bi bio bar bolji nego ništa.“
Mnogi opozicioni borci već u odbili su da pošalju predstavnike na konferenciju dok su najmilitantniji medju njima pretili da će se osvetiti svakoj grupi koja bude prisustvovala.
„Svaki eventualni sporazum o sirijskom konfliktu bi morao da obuhvati ljude koji su zapravo na terenu i vode borbe.“
Regionalne sile poput Irana, Saudijske Arabije, Katara i Turske još više komplikuju krizu, štiteći svoje uske interese, tvrdi Kris Dojl.
„Svi ti akteri moraju da se pomire sa tim da ne mogu da ostvare sve svoje ciljeve i da moraju da odustanu od zamke Hladnog rata u Siriju, što samo produbljuje sukob.“
UN koje su domaćin konferencije, već dugo nazivaju patnje sirijskog naroda očajničkim.
Sukob u Siriji bukti već blizu tri godine i kako se procenjuje u njemu je stradalo oko 100.000 osoba, dok je osam ipo miliona raseljeno, što čini gotovo polovinu stanovništva te zemlje. UN saopštavaju da je za preko devet miliona Sirijaca potrebna hitna pomoć i da se do mnogih od njih ne može doći zbog sukoba.
S obzirom da zapadne i arapske zemlje podržavaju opoziciju dok Rusija i Iran podržavaju vladu, dve strane su sve rigidnije u svojim zahtevima, smatra Kris Dojl iz Centra za arapsko–britansko razumevanje.
„Ni režim ni brojne opozicione snage joss nisu spremni da odustanu od svojih maksimalističkih pozicija.“
Podeljena opozcija se, pod pritiskom zapada, nevoljno složila da prisustvuje konferenciji, ali je saopštila da će odustati od prisustva ukoliko režim pokuša da skrene diskusije na bilo šta osim Asadovog odlaska sa vlasti.
Postoje predlozi za prekid vatre, razmenu zatvorenika i humanitarne koridore.
Medjutim, Dejvid Bater iz londonskog Čatam hausa kaže da na predstojećem skupu verovatno neće doći do napretka, i da bi proceduralni sporazumi mogli da budu najbolje čemu se učesnici skupa mogu nadati.
„Ako bi bio usvojen okvirni plan kojem bi kasnije prišle sve strane, rezultat bi bio bar bolji nego ništa.“
Mnogi opozicioni borci već u odbili su da pošalju predstavnike na konferenciju dok su najmilitantniji medju njima pretili da će se osvetiti svakoj grupi koja bude prisustvovala.
„Svaki eventualni sporazum o sirijskom konfliktu bi morao da obuhvati ljude koji su zapravo na terenu i vode borbe.“
Regionalne sile poput Irana, Saudijske Arabije, Katara i Turske još više komplikuju krizu, štiteći svoje uske interese, tvrdi Kris Dojl.
„Svi ti akteri moraju da se pomire sa tim da ne mogu da ostvare sve svoje ciljeve i da moraju da odustanu od zamke Hladnog rata u Siriju, što samo produbljuje sukob.“
UN koje su domaćin konferencije, već dugo nazivaju patnje sirijskog naroda očajničkim.