Vodeća sirijska antivladina koalicija apelovala je na Evropsku uniju da što pre snabde pobunjenike oružjem kako bi odgovorila na, kako je rečeno, „žestoke napade protiv nenaoružanih civila.“
U medjuvremenu, visoka komesarka Ujedinjenih nacija za ljudska prava, Navi Pilaj, danas je u Ženevi rekla da međunarodna zajednica ne bi trebalo da šalje oružje nijednoj od strana u sirijskom sukobu, jer se time "ohrabruju ratoborni elementi".
Istovremeno, Grupa opozicionih frakcija stacioniranih u Siriji optužila je glavnu opozicionu koaliciju u egzilu da neuspešno predstavlja sirijski narod. Dok se bitka za Kuseir nastavlja, četiri opozicione frakcije su danas izdale saopštenje u kojem prete da će prestati da priznaju Sirijsku nacionalnu koaliciju stacioniranu u Turskoj, ukoliko ne uključi u članstvo i "revolucionarne snage" u Siriji.
Ovonedeljnom odlukom Evropske unije otvorena je mogućnost pojedinačnim evropskim državama da šalju oružje daleko slabije naoružanim sirijskim pobunjenicima. Ali za sada čak i zemlje poput Britanije i Francuske, koje su podržavale naoružavanje sirijske opozicije, kažu da nemaju planove da to učine.
Kako se veruje, neke zemlje čekaju da vide da li će biti postignut napredak na mirovnoj konferenciji koju predlažu Sjedinjene Države i Rusija za rešenje tog dvogodišnjeg konflikta.
Odluka Evropske unije predstavlja više od povećanja diplomatskog pritiska, kaže Dajvid Bater, naučni saradnik istraživačke organizacije „Čatam haus“ sa sedištem u Londonu:
„Verovatno će neko novo oružje da stigne u arenu. Ali to neće biti dovoljno da promeni ravnotežu snaga režima i pobunjenika. Ipak, to bi moglo da oteža stvari režimu u trenutku u kojem on postiže izvesne uspehe.“
Medjutim, Rusija, dugotrajni saveznik Sirije, saopštila je da odluka Evropske unije predstavlja dolivanje ulja na vatru. Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov, potvrdio je da Rusija snabdeva predsednika Asada usavršenim protivavionskim raketnim sistemima, dodavši da je to deo dugotrajnog ugovora:
"Verujemo da su te isporuke faktor stabilizacije i mislimo da takvi koraci u velikoj meri sprečavaju neke vruće glave da pretvore ovaj konflikt u internacionalni sukob u kojem bi učestvovale i spoljne sile.“
To saopštenje je otvorilo nova pitanja, kaže Dejvid Bater iz „Čatam hausa“:
„Kako će to oružje fizički da se dostavi? Da li će biti potrebno da ruski tehničari u Siriji obučavaju Sirijce da ih koriste. I naravno, kako će reagovati Izrael na ono što smatra promenom strateške ravnoteže, s obzirom da oni ne vide veliku razliku između Sirije i Hezbolaha.“
Američki državni sekretar Džon Keri i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov su se sastali u ponedeljak u Parizu, u okviru napora da se organizuje mirovna konferencija o Siriji. Međutim, nisu se dogovorili ni o datumu, niti o tome ko će na konferenciji da učestvuje.
U medjuvremenu, visoka komesarka Ujedinjenih nacija za ljudska prava, Navi Pilaj, danas je u Ženevi rekla da međunarodna zajednica ne bi trebalo da šalje oružje nijednoj od strana u sirijskom sukobu, jer se time "ohrabruju ratoborni elementi".
Istovremeno, Grupa opozicionih frakcija stacioniranih u Siriji optužila je glavnu opozicionu koaliciju u egzilu da neuspešno predstavlja sirijski narod. Dok se bitka za Kuseir nastavlja, četiri opozicione frakcije su danas izdale saopštenje u kojem prete da će prestati da priznaju Sirijsku nacionalnu koaliciju stacioniranu u Turskoj, ukoliko ne uključi u članstvo i "revolucionarne snage" u Siriji.
Ovonedeljnom odlukom Evropske unije otvorena je mogućnost pojedinačnim evropskim državama da šalju oružje daleko slabije naoružanim sirijskim pobunjenicima. Ali za sada čak i zemlje poput Britanije i Francuske, koje su podržavale naoružavanje sirijske opozicije, kažu da nemaju planove da to učine.
Kako se veruje, neke zemlje čekaju da vide da li će biti postignut napredak na mirovnoj konferenciji koju predlažu Sjedinjene Države i Rusija za rešenje tog dvogodišnjeg konflikta.
Odluka Evropske unije predstavlja više od povećanja diplomatskog pritiska, kaže Dajvid Bater, naučni saradnik istraživačke organizacije „Čatam haus“ sa sedištem u Londonu:
„Verovatno će neko novo oružje da stigne u arenu. Ali to neće biti dovoljno da promeni ravnotežu snaga režima i pobunjenika. Ipak, to bi moglo da oteža stvari režimu u trenutku u kojem on postiže izvesne uspehe.“
Medjutim, Rusija, dugotrajni saveznik Sirije, saopštila je da odluka Evropske unije predstavlja dolivanje ulja na vatru. Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov, potvrdio je da Rusija snabdeva predsednika Asada usavršenim protivavionskim raketnim sistemima, dodavši da je to deo dugotrajnog ugovora:
"Verujemo da su te isporuke faktor stabilizacije i mislimo da takvi koraci u velikoj meri sprečavaju neke vruće glave da pretvore ovaj konflikt u internacionalni sukob u kojem bi učestvovale i spoljne sile.“
To saopštenje je otvorilo nova pitanja, kaže Dejvid Bater iz „Čatam hausa“:
„Kako će to oružje fizički da se dostavi? Da li će biti potrebno da ruski tehničari u Siriji obučavaju Sirijce da ih koriste. I naravno, kako će reagovati Izrael na ono što smatra promenom strateške ravnoteže, s obzirom da oni ne vide veliku razliku između Sirije i Hezbolaha.“
Američki državni sekretar Džon Keri i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov su se sastali u ponedeljak u Parizu, u okviru napora da se organizuje mirovna konferencija o Siriji. Međutim, nisu se dogovorili ni o datumu, niti o tome ko će na konferenciji da učestvuje.