Kurdski lideri uspostavljaju sopstvene bezbednosne jedinice i kažu da nameravaju da zadrže kontrolu nad svojim područjima, bez obzira na ishod sirijskog sukoba. Pojedini Kurdi to smatraju korakom ka ispunjenju sna o sopstvenoj zemlji.
Toplo popodne u kurdskom gradu Afrinu. Kada su se snage Sirijske vlade nedavno povukle, kontrolu nad Afrinom je preuzela kurdska Partija demokratske unije. Ona ima svoje kontrolne stanice i ističe svoju zastavu. Stotine su se okupile u obližnjem selu Džolbulu na sahrani jednog meštanina. On je poginuo učestvujući u 28-ogodišnjoj borbi kurdskih separatista u Turskoj protiv turske vlasti. Većina sirijskih Kurda podržava tu borbu i mnogi privatno kažu da teže istom cilju - kurdskoj državu u njihovom regionu.
Kurdi sačinjavaju 10 odsto sirijskog stanovništva, ali ih vlada Sirijske Arapske Republike nikad nije zvanično priznala. Komandant Partije demokratske unije u ovom regionu, poznat pod imenom Hasan, kaže da Kurdi sada kontrolišu otprilike polovinu kurdskog područja duž sirijske granice sa Turskom. Ipak, on zapaža da na tom području žive i pripadnici drugih manjina.
„Demografski raspored ovde ne ide u prilog nezavisnosti i mi ne tražimo nezavisnost. Sve što tražimo su ljudska prava i pravo na samoopredeljenje, ne otcepljenje, samo demokratsku autonomiju.“
Kurdi u ovom 17-omesečnom sukobu nisu stali na stranu vlade predsednika Bašara Al Asada ili pobunjenika iz Slobodne sirijske armije. Komandant Hasan kaže da nijedna strana nije spremna da prizna kurdski identitet ili zahteve, tako da će nastaviti da se bore.
„Šta god da se dogodi, dokle god režim bude napadao kurdski narod i održavao svoju politiku prema nama, kurdski narod će nastaviti da se žrtvuje i pruža otpor do poslednje kapi krvi.“
Kurda ukupno ima oko 30 miliona, raspoređenih po delovima Turske, Sirije, Iraka i Irana. Njihove aspiracije stvaraju nevolje centralnim vladama tih zemalja. Sirijski Kurdi, okruženi sukobom, u posebno su osetljivoj situaciji. Ali rat im je dao novu slobodu koje se, kako se zariču, nikada neće odreći.
Toplo popodne u kurdskom gradu Afrinu. Kada su se snage Sirijske vlade nedavno povukle, kontrolu nad Afrinom je preuzela kurdska Partija demokratske unije. Ona ima svoje kontrolne stanice i ističe svoju zastavu. Stotine su se okupile u obližnjem selu Džolbulu na sahrani jednog meštanina. On je poginuo učestvujući u 28-ogodišnjoj borbi kurdskih separatista u Turskoj protiv turske vlasti. Većina sirijskih Kurda podržava tu borbu i mnogi privatno kažu da teže istom cilju - kurdskoj državu u njihovom regionu.
Kurdi sačinjavaju 10 odsto sirijskog stanovništva, ali ih vlada Sirijske Arapske Republike nikad nije zvanično priznala. Komandant Partije demokratske unije u ovom regionu, poznat pod imenom Hasan, kaže da Kurdi sada kontrolišu otprilike polovinu kurdskog područja duž sirijske granice sa Turskom. Ipak, on zapaža da na tom području žive i pripadnici drugih manjina.
„Demografski raspored ovde ne ide u prilog nezavisnosti i mi ne tražimo nezavisnost. Sve što tražimo su ljudska prava i pravo na samoopredeljenje, ne otcepljenje, samo demokratsku autonomiju.“
Kurdi u ovom 17-omesečnom sukobu nisu stali na stranu vlade predsednika Bašara Al Asada ili pobunjenika iz Slobodne sirijske armije. Komandant Hasan kaže da nijedna strana nije spremna da prizna kurdski identitet ili zahteve, tako da će nastaviti da se bore.
„Šta god da se dogodi, dokle god režim bude napadao kurdski narod i održavao svoju politiku prema nama, kurdski narod će nastaviti da se žrtvuje i pruža otpor do poslednje kapi krvi.“
Kurda ukupno ima oko 30 miliona, raspoređenih po delovima Turske, Sirije, Iraka i Irana. Njihove aspiracije stvaraju nevolje centralnim vladama tih zemalja. Sirijski Kurdi, okruženi sukobom, u posebno su osetljivoj situaciji. Ali rat im je dao novu slobodu koje se, kako se zariču, nikada neće odreći.