Brojni ljudi koji mucaju pozdravili su pažnju koja se u poslednje vreme pridaje njihovom problemu, prvenstveno zbog činjenice da je Holivud dodelio četiri nagrade Oskar filmu „Kraljev govor“, istinitoj priči o borbi stvarnog britanskog kralja da prevaziđe ozbiljno mucanje. Prenosimo detalje novog istraživanja o uzrocima mucanja i profile grupe mladih ljudi koji uče da se bore sa tim poremećajem govora.
Godina je bila 1926, a Vojvotkinja od Jorka bila je odlučna da pomogne svom suprugu, budućem kralju Engleske, da prevaziđe ozbiljnu govornu manu. Upoznala sa logopedom, Lajonelom Logom.
Kraljeva borba da prestane sa mucanjem, odjeknula je kod više od 68 miliona ljudi širom sveta, koji pate od tog neurološkog poremećaja. Svoja osećanja preneli su nam mladi pacijenti na klinici za terapiju govora Univerziteta Merilend.
„Čitao sam na času u školi i smajali su mi se. Osećao sam se grozno“, kaže student Ruben Niom.
„To zaista može da ima značajan uticaj na vaš život“, slaže se njegov drug Majkl Djanandjeli.
U ovoj grupnoj terapiji učestvuju studenti i jedan profesor. Oni su inteligentni i visoko-obrazovani, ali ipak, priznaju da su bili veoma nervozni svaki put kada je trebalo da se predstave ili da govore u javnosti. Stefan Ernst kaže da se trudi da smanji napetost tako što one koji ga slušaju unapred obavesti o svojoj govornoj mani.
„Zaista pomaže kada otvorite temu mucanja, kada znate da drugi znaju da vi mucate, i sami znate da mucate, ali ne želite da se to naglašava“.
Naučnici na nedavno održanoj konferenciju u Vašingtonu rekli su da bi mucanje moglo da se poveže sa oštećenjem određenih moždanih ćelija koje imaju veze sa govorom. Istraživanje je takođe pokazalo da neke osobe koje mucaju, govor i jezik procesuiraju u potpuno drugačijem delu mozga od osoba koje govore normalno.
Šezdeset odsto ljudi koji mucaju ima porodičnu istoriju tog poremećaja. Mucanje takođe može da bude izazvano zaostatkom u razvoju tokom ranog detinjstva, i četvorostruko više pogađa dečake od devojčica. I dok je veoma retko da odrasli počnu da mucaju, to se dešava kod onih koji su imali moždani udar ili traumatsku povredu mozga.
Uprkos sve većim naučnim saznanjima, profesor Nen Retner sa Univerziteta Merilend kaže da mnogi ljudi i dalje ne žele da se bave uzrocima mucanja.
„Mnogi ljudi pogrešno misle da je mucanje pitanje emocionalne prilagođenosti, nivoa nervoze ili nečega što vas je uplašilo dok ste bili dete“.
Mladići u ovoj grupnoj terapiji kažu da su stekli samopouzdanje tako što su podelili svoja iskustva i manje su uplašeni, kada treba da se obrate drugima. Ben Goldstin je govorio u ime svih kada je zamolio za malo strpljenja.
„Neki ljudi misle da je bolje da nas prekinu i sami završe rečenicu za nas. Mi zapravo uživamo da rečenice završavamo sami, baš kao i svi ostali“.
Da je pravi kralj Džordž danas živ, verovatno bi se složio sa tim.