Linkovi

Prekomerna seča pustoši šume istočne Evrope

  • Đorđe Putić

Klimatske promene, kisele kiše, prekomerna seča drveća i razni napadi štetočina prete šumama u mnogim delovima planete, uključujući i istočnu Evropu. Lokalne vlasti se bore protiv toga, a neki su već i zatražili pomoć međunarodnih ekoloških organizacija.

Nakon ogromne seče šuma 1950-ih, bugarska komunistička vlada je pokrenula pošumljavanje skoro 700 hiljada hektara u nadi da će tako zaustaviti eroziju zemljišta, ali kako prenosi agencija Rojters, većinom su sadili borovinu i to u nižim predelima gde to drveće obično ne raste.

Posle pada komunizma, zbog nedostatka pravilnog šumarstva na zemlji je bilo previše palog drveća, što je postalo idealno stanište za štetočine. Uz pogodne vremenske uslove, te bube su počele da napadaju i zdravo drveće.

“Temperature rastu zbog klimatskih promena, i to izaziva stres kod drveća. Taj stres zatim vodi ka umanjenoj vitalnosti i životnim funkcijama unutar tog drveća i ono postaje žrtva štetočina”, objašnja Cenko Cenkov, direktor Agencije za šume u Bugarskoj.

Vlasti su počele sa raščišćavanjem oblasti koje su napale štetočine. Debla se odnose i prodaju za ogrev po sniženim cenama. A kada joj se pruži prilika, priroda uvek oživi.

“Ako malo bolje pogledate, primetićete da su se na mnogim mestima sa kojih smo uklonili zimzeleno drveće, pojavile mladice bukve, hrasta i jasena. Lokalno drveće sa širokim listom polako ponovo počinje da raste u svom prirodnom staništu”, navodi Damjan Damjanov, direktor Preduzeća za šumarstvo South West.

U međuvremenu, u susednoj Rumuniji, vlasti pokušavaju da spasu neke od poslednjih prastarih šuma od ilegalne, ali i legalne seče drveća.

“Kada kompanije krenu u seču šuma bez odgovornosti i praveći štetu, to je ozbiljno isto koliko i kada pojedinac to radi bez dozvole”, ističe Valentin Salažanu, koordinator Grinpisa.

Jedno od modernih oružja je aplikacija za mobilni telefon pomoću koje obični građani mogu da prate i prijave kamione koji prevoze ilegalno posečena debla. Rumunske vlasti za to vreme pozivaju volontere međunarodne ekološke organizacije Grinpis da im pomognu u pravljenju nacionalne baze podataka preostalih netaknutih šuma.

Dobrovoljci su bili impresionirani šumama koje su videli.

“Pronašao sam neke šumske predele kakve nikada nisam video u životu. Nikada”, kaže biolog za konverzaciju Majkl Karen.

Stručnjaci zaključuju da je velika udaljenost ono što je rumunske netaknute šume sačuvalo od još većeg pustošenja.

XS
SM
MD
LG