Linkovi

Sukobi u Donjecku ugrožavaju primirje

  • Henri Ridžvel

Aerodrom u Donjecku

Aerodrom u Donjecku

U Donjecku su nastavljeni sukobi vladinih trupa i separatista, dan pošto su se dve strane uzajamno optužile za minobacački napad u kome je poginuo jedan radnik Crvenog Krsta.

Ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova tvrdi da su separatisti ispalili granatu blizu prostorija Medjunarodnog komiteta Crvenog Krsta kada je poginuo Švajcarac Loran Dupaskije, dok predstavnici pobunjenika kažu da su projektil ispalile vladine snage. Portparol ukrajinske vojske danas je izjavio da je u toku borba za kontrolu aerodrome u Donjecku i optužio rusku vojsku da je poslala dronove iznad aerodroma kako bi vršili osmatranje i usmeravali pobunjeničku paljbu. Postoji sve veći strah da primirje na istoku Ukrajine propada.

Linija fronta istočno od Marijupolja... Separatistički borci koje podržava Rusija imaju položaj oko tri kilometara iza ovog kontrolnog punkta. Ukrajinski vojnici ojačavaju svoju odbranu a veliki deo zemljišta u okolini je miniran.

Primirje se jedva održava a ukrajinski vojnici kažu da se redovno nalaze pod paljbom “grad” raketa i minobacačkih granata.

Medju rupama i rovovima su ostaci “grad” raketa, ispaljenih na ovaj vojni punkt u proteklih nekoliko dana. Komandant, Andrej, kaže da oružje mora da potiče iz Rusije.

“Ne možete da kupite rakete ‘grad’ u lokalnoj radnji. Oni ih dobijaju odnekle, iz inostranstva. Sa istoka.”

Separatisti optužuju ukrajinske vojnike za kršenje prekida vatre.

Iz svoje nove baze u Marijupolju – gde je morao da pobegne kada su pobunjenici osvojili Donjeck – guvener regiona Donbas, Sergej Taruta, snažno poriče navode da vladine snage krše primirje.

Vojnici imaju naredjenje svog glavnokomandujućeg da ne otvaraju vatru osim ako nisu napadnuti. Nijednom nisu prekršili prekid vatre. Nažalost, primirje ne funkcioniše u onoj meri kako su se svi nadali.”

Separatisti koje podržava Rusija bili su nadomak osvajanja Marijupolja kada je početkom septembra potpisan sporazum o prekidu vatre.

Grad je sada prekriven bojama ukrajinske zastave. Nedavni festival kojim je obeležena godišnjica otvaranja gradsko parka postao je pozornica za slavljenje tradicionalne ukrajinske kulture. Medjutim, nije teško pronaći mišljenja suprotna tom patriotskom žaru.

“Mislim da treba da se opredelimo za Rusiju. Definitivno Rusija”, kaže Jula, mlada stanovnica Marijupolja.

“Imali smo dobar život pre krize. Da, bili smo u dugovima. Imali smo sukobe izmedju Ukrajine i Rusije, ali smo živeli u prijateljstvu”, ističe njen drug, Roman.

Lokalne vlasti navode da je ovo nagrada koja privlači separiste – velika fabrika gvodžja i čelika u Marijupolju. Iako je grad prekriven smogom zbog čeličane, metali koji se prodaju širom sveta su od vitalnog značaja za ekonomiju.

Aleksej Aleksejenko je portparol dobrovoljačkih Snaga za samoodbranu Marijupolja. Tvrdi da velika većina stanovništva želi da ostane deo Ukrajine – i da su mnogi spremni da se bore za to.

“Prvih dana sukoba, 30 do 50 ljudi dnevno je dolazilo da se prijavi u Marijupoljske bataljone. Izabrali smo neke kandidate iz Azovskog bataljona. Naši ljudi pružaju tehničku pomoć iza linije fronta.

Analitičari kažu da Marijupolj zauzima strateški važnu tačku na Azovskom moru. Ako bi pobunjenici koje podržava Rusija zauzeli grad, mogli bi da stvore kopneni koridor sve do ruskog tla na istoku i Krima, teritorije pod kontrolom Rusije, na zapadu.

Marijupolj je do sada izbegao najgore sukobe, ali mogućnost da konflikt bude obnovljen uopšte nije neznatna.

XS
SM
MD
LG