Linkovi

Dojčinović: Delovanje moćnih sila u Srbiji

  • Rade Ranković

Panamski papiri

Panamski papiri

Panamski papiri i dalje potresaju svet, s obzirom da je pre nekoliko dana objavljena nova serija dokumenata vezana za rad ofšor kompanija. U ovom projektu učestvovale su redakcije iz celog sveta, među njima i Mreža za istraživanje kriminala i korupcije i Beograda,

Afera Panamski papiri je dobila nastavak – pre pet dana Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara objavio je ogromnu bazu dokumenata, koja se odnose na 214.000 ofšor računa iz 21 destinacije.

U bazi podataka se nalaze i 34 adrese iz Srbije, a kako za Glas Amerike objašnjava glavni urednik Krika Stevan Dojčinović, nije reč o novim dokumentima, već o proširenoj bazi koja je sada dostupna svim građanima, a koju su novinari Mreže za istraživanje korupcije i kriminala već pretresli:

"Mi smo sve pregledali i iz toga izvukli najzanimljivije. To je to. Ništa novo sad nije stiglo, jer to su stari papiri kriz koje smo već prošli."

U ovom trenutku Stevan ne želi da otkriva previše detalja priče iz panamskih papira na kojoj novinari KRIK-a trenutno rade – o ruskom kapitalu u Srbiji:

"To mi je jedna od zanimljivijih priča u panamskim papirima, zato što pokazuje ruski uticaj. Priče su vezane za ekonomiju, ne za politiku. Nema tu mnogo politike, ali ono se vidi je da jaki Rusi, jaki biznismeni iz Rusije, koji su pri vrhu lista najbogatijih i najuticajnijih. Neki od njih su bliski Putinu i nalaze se na EU listi sankcionisanih Rusa, i oni koriste ofšor firme preko kojih ostvaruju neke poslovne projekte u Srbiji. Ni ne zna se da su oni uključeni u te neke poslove. Te firme i te privatizacije, kada pogledamo, one vode na ofšor i ne zna se ko stoji iza njih. Ova baza je praktično pokazala da iza nekih poslova stoje različiti Rusi, neki od njih sa problematičnom biografijom."

Ovaj detalj generalno govori i otkriva delovanje moćnih sila u Srbiji, kaže glavni urednik KRIK-a i dodaje da je problem Srbije i u tome što država ne pokušava da se bori protiv izbegavanja plaćanja poreza velikih igrača. Reč je o milionskim iznosima, kaže Stevan i ukazuje da usled manjka para država sve više pritiska male privatne firme koje pokušavaju da posluju legalno:

"Mi možemo iz tih papira čak da izmerimo, bukvalno da izračunamo koliko su neki naši biznismeni izbegli da plate porez. To ćete videti i u nekim narednim pričama koje ćemo da objavljujemo. Ali, mislim da ni to, nažalost, neće imati mnogo uticaja."

Najvažniji aspekt panamskih papira nije u imenima koja su se pojavila – bilo da je reč o reč islandskom i britanskom premijeru, ili biznis-menima i političarima iz Srbije, kaže u razgovoru za Glas Amerike Stevan Dojčinović:

"Značaj projekta nije na tim pojedinačnim slučajevima. Značaj projekta je globalna priča. Projekat i njegova težina treba da bude takva da redefiniše politiku prema samim ofšor firmama. Mislim da je jako dobro istupio američki predsednik Barak Obama – on je lepo rekao da je problem u svemu ovome to što je legalno."

Za kraj, Stevan citira ekonomiste i analitičare koji kažu da ekonomije država nemaju apsolutno ništa pozitivno što izlazi iz priče sa ofšor poslovanjem. Sa druge strane, uz mnoge negativne efekte koje donose, ofšor kompanije su osnovni kanal za izbegavanje plaćanja poreza u matičnoj zemlji. Taj problem je prevelik zalogaj za male balkanske države – to je ipak stvar koja mora globalno da se rešava.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG