Linkovi

Obama: Amerika jednaka za sve

  • Marija Mitić

Američki predsednik u govoru o stanju nacije pozvao republikance i demokrate da vode odgovorniju i efikasniju politiku, 24. januar 2012.

Američki predsednik u govoru o stanju nacije pozvao republikance i demokrate da vode odgovorniju i efikasniju politiku, 24. januar 2012.

U izbornoj godini i u vreme teške ekonomske situacije u zemlji bilo je očekivano da predsednik Barak Obama u govoru o stanju nacije najviše vremena posveti stanju u privredi. Novim ekonomskim planom, koji je Obama večeras predstavio u obraćanju na zajedničkoj sednici oba doma Kongresa, između ostalog predviđene su poreske olakšice za poslodavce koji vrate poslove proizvodnje u zemlju, kao i predlozi za oporavak tržišta nekretnina i razvoj alternativnih energenata. Obama je takođe podsetio na uspehe njegove administracije, kao što su reforma sistema zdravstvene zaštite, vojno povlačenje iz Iraka i likvidacija Osame bin Ladena.

“Prvi put u poslednjih 9 godina, u Iraku nema američkih trupa. Prvi put u poslednje dve decenije, Osama bin Laden ne predstavlja pretnju ovoj zemlji. Porazili smo vođe al Kaide, Taliban je izgubio na snazi, a vojnici su iz Avganistana počeli da se vraćaju kući”, rekao je američki predsednik.

Amerika je rešena da spreči Iran da razvije nuklearno oružje, rekao je predsednik Obama, ističući da će razmotriti sve postojeće opcije kako bi postigao taj cilj.

Predsednik Barak Obama je jednosatni godišnji govor o stanju nacije iskoristio za pokretanje svoje predizborne kampanje, posvetivši najviše pažnje posustaloj ekonomiji – pitanju koje i dalje brine milione Amerikanaca koji su večeras čekali da čuju konkretna rešenja prateći uživo prenos predsednikovog govora.

Podsetivši da su ekonomski problemi u zemlji počeli odavno, u vreme kada su poslovi počeli da se izvoze iz Amerike, kao i da je na vrhuncu krize 2008. samo šesti meseci pred početak njegovog predsedničkog mandata, skoro 4 miliona Amerikanaca ostalo bez posla, Obama je istakao da se situacija sada promenila.

“U poslednja 22 meseca, otvoreno je 3 miliona novih radnih mesta, najviše od 2005. Prvi put od 1990-ih su u proizvodnji otvorena nova radna mesta. Dogovorili smo se da umanjimo deficit za više od 2 hiljade milijardi dolara. Takođe smo usvojili nove regulative za Volstrit u cilju da nam se takva kriza više nikada ne dogodi.”

Američki predsednik je obećao da neće dozvoliti ponovni ekonomski krah izazvan izvozom poslova i lošom kreditnom politikom, zbog čega je istakao da je za ekonomiju koja će biti sagrađena da traje, najvažnije vratiti se američkim vrednostima i jačanju sektora proizvodnje.

“Zapitajte se šta možete da učinite kako biste vratili poslove u vašu zemlju, i vaša zemlja će uraditi sve što može da vam pomogne da uspete. Ukoliko neka kompanija želi da bazira poslovanje u inostranstvu, to ne bi trebalo da im se odbije od poreza, već bi taj novac trebalo da se iskoristi za finansiranje preseljenja onih kompanija koje žele da vrate poslove u zemlju. Takođe, ni jedna američka kompanija ne bi trebalo da izbegava plaćanje poreza time što posao obavlja u nekoj drugoj zemlji.”

Odbrana srednje klase od “privilegovanih” već duže vreme se nalazi u središtu Obamine predizborne kampanje, zbog čega je na listi gostiju prve dame, Mišel Obame, večeras bila Debi Bosanek – sekretarica čuvenog milijardera Vorena Bafeta. Bosanek je postala neka vrsta simbola nejednakosti u Sjedinjenim Državama, kada je milijarder Bafet javno izneo da je on platio manji porez od svoje sekretarice. Voren Bafet se takođe zalaže za povećanje poreza bogatijim Amerikancima, iako i sam spada u tu kategoriju.

“Nikada ne smemo da zaboravimo da milioni Ameirkanaca koji vredno i pošteno rade zaslžuju vladu i finansijski sistem koji funkcioniše na isti način. Vreme je da počnemo da primenjujemo ista pravila za sve: nema paketa za pomoć, nema donacija, nema izgovora. Amerika koja je sagrađena da traje mora da insistira da se svi koji u njoj žive ponašaju odgovorno”, istakao je Obama.

Što se tiče inicijativa za razvoj alternativnih energenata i zaštiti prirodne sredine, američki predsednik je pozvao Kongres da postavi standarde za čistu energiju, koji će u isto vreme stvoriti tržište za inovativnu tehnologiju. Moja administracija je počela sa planom za napajanje više od 3 miliona domova čistom energijom.

Američki predsednik je takođe govorio o nizu unutrašnje-političkih pitanja kao što su obrazovanje i imigracija pozvavši još jednom republikance da sa demokratama sednu za sto i pokušaju da prevaziđu svoje razlike i pokažu Amerikancija da su u stanju da vode pametniju i efiakasniju vladu.

“Mislite na Ameriku koja nam je svima dostupna: zemlju koja je vodeća u svetu u pogledu obrazovanja svojih građana. Amerika koja privlači novu generaciju dobro plaćenih poslova u domenu visoke tehnologije. Budućnost u kojoj sami kontrolišemo naše energetske resurse, i u kojoj naša bezbednost i napredak ne zavise od nestabilnih zemalja. Ekonomija koja je sagrađena da traje i u kojoj se vredan rad isplati, a odgovornost nagrađuje”. zaključio je on.

Predsednik Obama već u sredu kreće u predizbornu kampanju na terenu, a za tri dana će obići pet saveznih država koji bi mogle da budu ključne za njegov reizbor.

U odgovoru u ime Republikanske stranke, guverner Indijane Mič Danijels rekao je da je predsednik u svom govoru pribegao, kako se izrazio, „ekstremizmu“ zasnovanom na, kako je rekao, „merama protiv ekonomskog rasta“, čiji cilj je da podele Amerikance umesto da ih ujedine. Danijels je takodje rekao da Obamina administracija vodi politiku pospešenja siromaštva, koja favorizuje jednu grupu Amerikanaca na račun drugih.

Bivši republikanski predsednički pretendent, Herman Kejn je odgovarajući na Obamino izlaganje u ime pokreta „Čajanka“, koji deluje u okviru Republikanske stranke, rekao da se predsednikov govor sastojao od nekoliko „malih ideja“, dok je zemlji potrebna sveobuhvatnija reforma. Članovi Kongresa koji su prisustvovali predsednikovom govoru uglavnom su reagovali prema stranačkoj pripadnosti, dok su analitčari uglavnom ocenili da je Obamin govor bio retorički vrlo efektan, sa primetnom dozom populizma.

XS
SM
MD
LG