Predsednik Donald Tramp će se, u okviru svog prvog puta u inostranstvo, susresti i sa predstavnicima zemalja članica NATO-a, na samitu u Briselu. Neki od njih pokazuju nervozu u pogledu Trampove predanosti vojnom savezu, u kojem SAD igraju centralnu ulogu od osnivanja.
Predsednik Tramp promenio je stav o NATO-u, nakon što se prošlog meseca sastao sa generalnim sekretarom alijanse.
“Rekao sam da je zastareo, ali sad ne mislim tako.”
Tokom izborne kampanje, mnoge članice NATO-a brinule su da bi Tramp mogao da zauzme nacionalističku i izolacionističku poziciju – što su pojedini analitičari smatrali nerealnim.
“Bio je loše informisan. Ne znam koliko je sad bolje informisan, ali je teško odbaciti vojnu alijansu koja je i za SAD lider u politici nacionalne bezbednosti, od 1949.”, ocenjuje Džejms Goldgejer sa Američkog Univerziteta.
Predsednikovi savetnici tvrde da sa tom porukom Tramp ide u Brisel.
“Predsednik Tramp razume da ’Amerika na prvom mestu’ ne znači ‘Amerika sama’. Naprotiv, to što su američki interesi prioritetni znači da jačamo savezništva i partnerstva koja nam pomažu da proširimo uticaj i poboljšamo bezbednost američkih građana.”, kaže Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost H.R.Mekmaster.
Ipak, Tramp ne popušta u jednoj stvari: instistira da sve članice NATO-a podele finansijski teret i za vojni budžet izdvoje 2 odsto BDP-a.
“Pitanje je šta je rezultat tog ulaganja? Imaju mnogo toga da nadoknade, tek su počeli da investiraju ono što je neophodno. A onda, naravno, treba da ujedinite multinacionalne snage i integrišete ih u jedinstvenu borbenu jedinicu”, ocenjuje Stiven Blenk iz Saveta za spoljnu politiku SAD.
Oni koji podržavaju NATO kažu da je alijansa danas važnija nego ikad, zbog Rusije koja jača, dešavanja na Bliskom istoku i operacija protiv terorizma u Avganistanu i drugim zemljama. Nadaju se da će u to Trampa uspeti da ubede lideri ostalih zemalja članica NATO-a na predstojećem samitu u Briselu.