Linkovi

Srpski ministar Vulin za jačanje granice u odbrani od migranata


Migranti u Grčkoj (AP Photo/Petros Giannakouris, File)

Migranti u Grčkoj (AP Photo/Petros Giannakouris, File)

U iščekivanju novog talasa izbeglica koji će najverovatnije ponovo zahvatititi balkanske zemlje ove jeseni, neke od država koje se suočavaju sa ovom krizom mogu se odlučiti i da promene svoje dosadašnje politike i načine borbe sa ovim problemom.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin je najavio danas da će predložiti vladi Srbije konkretnije mere za smanjenje priliva izbeglica. "Imamo vojsku i policiju na granicama, ali možda su i barijere ili postavljanje odredjenih prepreka jedno od rešenja da se smanji broj migranata", rekao je Vulin.

Stotine hiljada migranata prošlo je prošle godine preko takozvane balkanske rute. Međutim, nakon sto su granice zatvorene u martu migranti su poceli da ih prelaze ilegalno. U Srbiji su izbeglice smeštene u kolektivnim centrima, ali se nekoliko stotina njih nalazi na Mađarskoj granici u improvizovanim kampovima gde čekaju prelazak u ovu članicu Evropske unije.

Vulin je novinarima u Beogradu rekao da će to učiniti odmah po povratku premijera Aleksandra Vučića iz Pariza.

On je rekao i da je vreme da predloži premijeru neke drastičnije mere s obzirom na to da se struktura migranata promenila, te da je među njima sve veći broj ekonomskih migranata.

I ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović upozorio je prošle nedelje na promenu u strukturi ljudi koji dolaze na Balkan. "U cilju efikasnije kontrole državnih granica potrebno je još tehničkih sredstava, koje mogu da pomognu rešenje problema, ali je suštinsko rešenje odgovor Evrope - šta sa migrantima, koji ne dolaze iz ratno zahvaćenih područja već su ekonomski," kaže Stefanović.

On takođe navodi da je važno da Evropa kaže šta je plan za te ljude, kako ih integrisati, gde obezbediti novac za njihovu obuku, edukaciju, lečenje, učenje jezika...

A da je situacija na terenu intezivirana, potvrđuju i u Komesarijatu za izbeglice i migracije.

Ivan Mišković , potparol, kaže da je situacija u kolektivnim smeštajima napetija nego inače, ali da su takve okolnosti normalne i očekivane. "Tenzija je malo veća, ali to je zbog toga što ljudi duže čekaju," kaže potparol Komesarijata.

Mišković navodi i da u njihovom radu sa migrantima niko ne pravi razliku da li su izbeglice ekonomske ili su iz ratom zahvaćenih područija. " Oni od nas dobijaju svi isti tretman," rekao je potparol komesarijata.

Mišković kaže da se broj azilanata kreće oko 6.000, a da se vrlo brzo očekuje smeštaj za 1.000 novih migranata. "Otvaramo nove azile za 1.000 ljudi vrlo uskoro i na jugu i na severu zemlje, a sve je finansirano iz budžeta vlade Srbije," kaže Mišković.

"Evropska unija jeste pomogla finansijski, ali naše potrebe su mnogo veće," navodi Mišković.

Navodeći da je Srbija puno učinila za migrante, ministar Stefanović je rekao da ne može da primi bezgranično veliki broj ljudi, niti da potroši bezgranično veliki novac.

Migrantska kriza bila jedna od tema sastanka premijera Srbije, Bugraske i Mađarske Aleksandra Vučića, Bojka Borisova i Viktora Orbana, koji su u utorak uveče razgovarali u Burgasu.

Premijeri su zaključili da se povećava broj migranata, kao i dužina perioda koji provode u Bugraskoj, Srbiji, a dobrim delom i u Mađarskoj, te da je to nešto na šta se mora pronaći odgovor.

"Naši kapaciteti su blizu limita. Migranti ostaju značajno duže nego ranije i njihova struktura je značajno promenjena", upozorio je ministar Stefanović.

XS
SM
MD
LG