Linkovi

Oporavak srpske vojne industrije


Oružje kompanije "Zastava oružje" izložene na sajmu naoruzanja i opreme u Beogradu (arhivski snimak, jun 2011.)

Oružje kompanije "Zastava oružje" izložene na sajmu naoruzanja i opreme u Beogradu (arhivski snimak, jun 2011.)

Gotovo dve decenije posle ratova na Balkanu, Srbija nastoji da poveća izvoz oružja i napuni državnu blagajnu, boreći se da oživi nezdravu ekonomiju.

Gotovo dve decenije posle ratova na Balkanu, Srbija nastoji da poveća izvoz oružja i napuni državnu blagajnu, boreći se da oživi nezdravu ekonomiju.

Fabrika „Zastava oružje“ u Kragujevcu, proizvodi puške i lovačko oružje i niz modela vojnog oružja. Ove godine je potpisala nekoliko unosnih ugovora, uključujući i prodaju oružja uvozniku iz Sjedinjenih Država u vrednosti od 42 miliona dolara. Da bi ispunila obaveze, fabrika je zaposlila još 500 ljudi.

„Ovo je vitalni deo industrije, bez obzira na sve što nam se dogodilo. Važna činjenica je to što naša vojna industrija, uključujući ‘Zastava oružje’, isporučuje kvalitetne proizvode na svetsko tržište. Svakodenvno dobijamo mnogo imejlova od američkih kupaca, koji su kupili naše oružje i koji su više nego zadovoljni kvalitetom“, kaže Rade Gromović, direktor fabrike "Zastava oružje".

Današnji izvoz oružja iz Srbije je samo delić onoga što se izvozilo 1980-ih, kada je prodaja jugoslovenske industrije oružja – pretežno afričkim i azijskim državama - donosila oko dve milijarde dolara godišnje.

„Što se tiče ponovnog ujedinjavanja vojnih industrija iz bivše Jugoslavije, verujem da nije realno očekivati tako nešto u budućnosti. Proizvodni pogoni koji postoje, recimo u Bosni ili Hrvatskoj, sada su u velikoj meri sastavni deo politike tih država“, kaže Gromović.

Međutim, srpska državna vojna industrija se ubedljivo vraća na scenu posle sankcija Ujedinjenih nacija u periodu ratova 1991-99. i bobardovanja NATO-a 1999. Od 2008. je obezbedila ugovore u vrednosti od milijardu i 200 miliona dolara, a očekuje nove višemilionske poslove. Industrija postojano raste od svrgavanja predsednika Slobodana Miloševića, 2000. godine.

Srbija sada prodaje municiju, pešadijsko oružje i rakete, lake školske letelice i artiljerijska oruđa. Korist od ovog buma ima i fabrika „Krušik holding“ u Valjevu, koja je u bombardovanju NATO-a bila teško oštećena. Ona sada prodaje minobacačkle granate Iraku i zemljama NATO-a u vrednosti od 35 miliona dolara. Državni izvoznik oružja „Jugoimport SDPR“ sklopio je ugovor sa Irakom, u vredosti od oko 235 miliona dolara. U prvom navratu, Irak je kupio 20 školskih letelica „Lasta-95“ i diskretno je najavio da bi taj broj mogao da se poveća.

„Usredsređujemo se na tržište, ali nismo jedini. Konkurencija je jača i mnogo složenija nego u vreme stare Jugoslavije. Prema tome, tu su tržišta u severnoj Africi, subsaharskim državama, na Bliskom i Dalekom istoku, to su neka od najvećih tržišta oružja u proteklih 50 godina. Druga tržišta koja su doživela veliki rast u proteklih sedam-osam godina su u južnoj i jugoistočnoj Aziji“, navodi Nenad Milovanović, izvršni direktor "Jugoimport SDPR".

Vojne fabrike je preplavio talas otvaranja novih radnih mesta, kaže Milovanović za agenciju „Rojters“. Srpska vojna industrija u međuvremenu očekuje nove višemilionske ugovore, uključujući i usavršenu verziju jugoslovenskih tenkova M84, koji su izvoženi u Kuvajt 1990. i ’91.

Moramo da kažemo da sadašnja situacija u arapskom svetu delimično komplikuje naše prisustvo na tim tržištima. Ali ako pogledate zvaničnu statistiku, videćete da smo povećali prisustvo u severnoj Africi i na blisko i dalekoistočnim tržištima“, primećuje general Bojan Zrnić, šef Odeljenja za vojnu tehnologiju i materijalne izvore Ministarstva odbrane,

On kaže da se prodaja oružja i vojne opreme u protekloj deceniji naglo povećala, što doprinosi sveukupnom rastu. Zrnić je rekao da je prosečna godišnja prodaja dostigla 250 miliona dolara, u poređenju sa 50 miliona u periodu od 2003. do 2007, odnosno, kako je izjavio za „Rojters“, „ to znači da se gotovo upetostručila“.
XS
SM
MD
LG