Nesporazuma zvaničnika Srbije i Bugarske, u čijem fokusu je bilo Kosovo, više nema. Deluje da je to zaključak, sudeći po izjavama aktera, nakon trzavice čiji su glavni učesnici bili bugarski premijer Bojko Borisov, šef diplomatije Srbije Ivica Dačić – a u čitav slučaj uključili su se predsednik i premijer Srbije Aleksandar Vučić i Ana Brnabić, kao i ministarstva nadležna za spoljne poslove dve države.
“Stavili smo tačku na tu priču”, poručili su u kratkoj zajedničkoj izjavi medijima Borisov i Brnabić na Jahorini u Bosni i Hercegovini (BiH) – gde su prethodna dva dana boravili predstavnici dela zemalja učesnica Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi (SEECP) BiH, Turske, Crne Gore, Severne Makedonije, Albanije i Srbije.
Brnabić je u društvu Borisova rekla i da nema potrebe za tenzijama i zatezanjem odnosa između Srbije i Bugarske – dve države koje, kako je rekla, imaju dosta zajedničkih projekata.
Borisov je pak u prijateljskom tonu govorio sa Brnabić, poručivši međutim da očekuje izvinjenje šefa srpske diplomatije.
Trzavica je nastala kao posledica reakcije Ivice Dačića, ministra spoljnih poslova Srbije, na stavove koje je Bojko Borisov izneo na nedavnom samitu zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije održanom u poljskom Poznanju. Nakon Dačićevog istupa na konsultacije u bugarsko Ministarstvo spoljnih poslova u Sofiji pozvan je ambasador Srbije – dok su kao reakciju na to srpske vlasti u sedište srpskog MSP-a pozvale otpravnika poslova bugarske ambasade u Beogradu.
Nakon svega toga pomirljivi tonovi stižu i iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije. Saopšteno je da je posle susreta Ivice Dačića i šefice bugarske diplomatije Ekaterine Zaharijeve u Visokim Tatrama u Poljskoj, zaključeno da je izjava bugarskog premijera o Kosovu, na koju je Dačić reagovao, pogrešno interpretirana i da su sada nesporazumi otklonjeni.
Međutim, posmatrajući realnost međusobnih odnosa zemalja na Zapadnom Balkanu – jedan od upadljivih parametara je odsustvo Kosova sa poslednjeg regionalnog okupljanja, u okviru Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi, okončanog u utorak u Bosni i Hercegovini. Kosovski predsednik Hašim Tači odbio je učešće Kosova u Procesu saradnje u jugoistočnoj Evropi tvrdeći da nije tretirano kao druge države učesnice.
Inače, Kosovo čiju državnost Bosna i Hercegovina ne priznaje, dobilo je poziv uz naznaku da će biti označeno fusnotom, odnosno napomenom da nema status kao i druge zemlje učesnice.
Albanska državna delegacija, koju je predvodio predsednik Iljir Meta, prvobitno je iz solidarnosti najavila bojkot skupa, da bi na kraju ipak bila među učesnicima – dok Hrvatsku nije predstavljao državni vrh, već činovnici.
Uz takvu uvertiru učesnice, pitanje da li i partneri, usvojili su zajedničku deklaraciju u čijem tekstu se potencira vera u zajedničku evropsku budućnost.
“Projekat EU se pokazao kao najuspešniji i efikasan garant mira, stabilnosti i napretka u istoriji kontinenta, a dobrosusedski odnosi, uzajamno poštovanje i iskren politički dijalog nemaju alternative”, jedan je od zaključaka dokumenta donetog bez učešća Kosova – koje je od BiH preuzelo jednogodišnje predsedavanje Procesom saradnje u jugoistočnoj Evropi - čija je svrha stvaranje poverenja, dobrosusedskih odnosa i stabilnosti među učesnicama.
To su svega tri od mnogobrojnih preduslova koje bi trebalo da ispune Srbija i Kosovo na putu normalizacije svojih odnosa u dijalogu koji je potpuno nefunkcionalan poslednjih sedam meseci. Razgovora vođenih posredstvom Evropske unije, koji su i pre uvođenja taksi od sto odsto kosovskih vlasti na uvozne proizvode Srbije i Bosne i Hercegovine, mesecima imali upitan učinak.
