Gradnja gasovoda Južni tok je, po svemu sudeći, definitivno prekinuta - što je Srbiju ostavilo u prilično teškom položaju. Bez drugog pravca snadbevanja gasom ugrožena je energetska bezbednost Srbije.
Ove zime, poručuju sa vrha vlasti, građani Srbije nemaju razloga za brigu – bez obzira na pogoršanje odnosa na relaciji Brisel – Moskva i odluku Rusije da obustavi gradnju gasovoda Južni tok – gasa će biti dovoljno, i kuće i stanovi neće biti hladni:
"Ja se inače grejem na gas i vrlo smo racionalni. Izolovali smo kuću, kad nismo u stanu zavrćemo radijatore. Nadam se i verujem da ima dosta gasa za ovu zimu", kaže Jelica Putniković iz magazina Balkan.
"Svi ćemo se grejati kao i do sada. Samo što je vrlo važno da mislimo kako ćemo se grejati u budućnosti. Šta ćemo raditi za 10-15 godina. Hoćemo li i dalje plaćati gotovo najvišu gasa?", zapitala se potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović.
Nema sumnje da je predsednik Rusije Vladimir Putin u najmanju ruku iznenadio Evropsku uniju porukom iz Ankare da odustaje od Južnog toka. Umesto ka Evropi, gas će biti preusmeren ka Turskoj, kao partneru sa kojim će graditi gasovod. Za sagovornice Glasa Amerike ne postoji dilema da je reč o pokušaju da Evropa zaplaši ili, ipak o konačnoj odluci Vladimira Putina:
"Možda je sama trasa, ova od Bugarske, preko Srbije, Mađarske, Austrije, pa dalje ka Italiji – možda je ta trasa gotova, jer čini mi se da su se Rusi ozbiljno naljutili", navodi Jelica Putniković.
"Mislim da to jeste gotovo, imajući u vidu izjave koje dobijamo, pre svega iz Rusije. Bez obzira na želju evropskih kompanija koje jesu u tom projektu, gde je interes kompanija jači od države", kaže Mihajlović.
Kako objašnjavaju sagovornice Glasa Amerike, bez Južnog toka Srbiji ostaje samo skladište gasa u Banatskom dvoru i jedan pravac gasovoda prema Mađarskoj, odakle stiže možda najskuplji gas u Evropi. U takvim okolnostima samo alternativa, to jest drugi pravac snabdevanja gasom može Srbiji da pruži energetsku bezbednost:
"Sve je moguće. Moguće je povezati se na TAP, moguće je povezati se dole preko Grčke. Moguće je čak razmišljati o gasovodu koji budu radili Rusi sa Turcima. Dakle, pred Srbijom stoje mogućnosti, a ono što je sada najbliže nama jeste Niš-Dimitrovgrad", kaže Mihajlović.
Za razliku od Jelice Putniković, koja poruku šefa Delegacije EU u Srbiji Majkla Devenporta da će Unija pomoći Srbiji da prevaziđe problem nastao obustavom gradnje Južnog toka, vidi kao još jedno političko obećanje, Zorana Mihajlović smatra da Brisel može da pomogne u reali-zaciji gasovoda Niš – Dimitrovgrad:
"Evropska unija može mnogo da pomogne u finansiranju tog dela gasovoda sa srpske strane, kao je to urađeno u Bugarskoj. Bez obzira što ćete vi reći da je Bugarska članica EU. To je tačno, ali je za Srbiju ovaj gasovod značajan i mi taj gasovod držimo u našoj strategiji kao mogućnost da da budemo energetski bezbedni."
Zatvaranjem priče o Južnom toku, u Srbiji se otvorila nova tema – kako potpisnici energetskog sporazuma sa Rusijom nisu bolje sačuvali srpski interes u slučaju da se gasovod Južni tok ne izgradi. Da li su Vojislav Koštunica, kao premijer, i Boris Tadić, kao predsednik Srbije, imali prostora da izbore bolje uslove u pregovorima sa Rusima. Sam Tadić, danas kao lider SDS-a kaže:
"Da nismo potpisali taj Sporazum, da smo postupili kao tada stranke koje nisu podržale energetski sporazum, mi danas verovatno ne bismo ni imali naftnu industriju Srbije. NIS i Rafinerija nafte u Pančevu bi imali sudbinu kao većina rafinerija u regionu u koje nije bilo investirano. Mi nismo imali sredstva, to znaju svi građani Srbije, za značajne investicije."
"Sigurna sam da je moralo da bude boljih pregovora i sigurna da su srpski interesi morali da budu zaštićeni u samom energetskoj sporazumu. Jer, kada danas razgovaramo i kažemo da li može nešto Srbija da traži – pa ne može. Zato što je tako napravljen sporazum da ne možete ništa da tražite", kaže Zorana Mihajlović.
"Tadašnja vlast, a nije samo jedna vlada, i nije samo jedna partija učestvovala u tom kreiranju tog međudržavnog sporazuma sa Rusima. Uspeli su da Ruse nagovore da gasovod Južno tok ne bude trasiran iz Bugarske, preko Rumunije u Mađarsku. Nego da iz Bugarske skrene u Srbiju", navodi Jelica Putniković.
I mnogo bogatijim zemljama gradnja gasovoda bila ozbiljna investicija – Srbiji je i tekuće plaćanje računa za gas problem, tako da izgradnja alternativnog gasovoda izgleda više kao san nego mogućnost. Ove ili naredne zime verovatno će biti dovoljno gasa, ali dalje od toga niko ne bi smeo da daje prognoze.