Linkovi

Srbija i ruski gas - ima li prijateljstva u energetskoj politici?

  • Rade Ranković

Svoje potrebe u struji Srbija, manje-više sama proizvodi, uvoz nafte i naftnih derivata je slobodan, a najslabija karika u srpskom energetskom lancu je gas - tu je Srbija, kao i cela Evropa, gotovo u potpunosti zavisna od gasa iz Rusije i ulazne tačke gasovoda iz Mađarske.

Verovatno se rusofobi i rusofili u Srbiji nikada neće složiti oko toga da li je prodaja NIS-a bila dobar ili loš posao. Oni koji ne vole Ruse pitaju zašto je Srbija, uz propalo preduzeće, gotovo budzašto dala i ono malo rezervi nafte i gasa. Rusofili, sa druge strane, kažu da su, u trenutku prodaje, za srpsku naftnu kompaniju pored Gasprom njefta, bile su zainteresovane još samo dve regionalne kompanije, madjarski MOL i austrijski OMV, koje i same uvoze sirovinu iz Rusije:

"Nekadašnja INA, koja je u bivšoj Jugoslaviji bila kud i kamo jača i naprednija od srpske naftne industrije, sada je u podredjenom položaju. Hrvatska uvozi ne samo energente nego i derivate iz susedne Madjarske. Dok je u srpskom naftno gasnom sektoru situacija kud i kamo bolja. Rafinerije ne samo da nisu zatvorene nego su kapaciteti prošireni, modernizovani", podseća analitičar Miloš Zdravković

"Kao što znate taj aranžman o prodaji NIS-a započeo je Koštunica ali ga je dovršio Tadić. Tadić je hteo da mu preotme to prijateljstvo sa Rusijom", kaže novinar Mijat Lakićević.

Koliko god nepovoljno zvučalo, Srbija nema dovoljno fosilnih goriva, a i ono što ima predala je Rusima na upravljanje. Srbija uvozi oko 30 odsto svojih potreba, što je za petinu manje od svote koju zemlje EU troše na uvoz energenta. Energetika je jedna od retkih oblasti u kojima Srbija i ne stoji tako loše u odnosu na evropske proseke:

"Od ukupne energije koju je potrebno uvesti u Srbiju, više od 50, 55 odsto ide na naftu i naftne derivate, oko 28 odsto ide na uvoz gasa. A preostalih 16-17 odsto ide na uvoz kvalitetnih ugljeva koji su potrebni u industriji", kaže Slobodan Ružić, direktor Energy saving group.

"Pričati o tome da je Srbija zavisna od ruskog gasa ne stoji, jer preko Madjarske, Srbija iz evropskih gasovoda može da kupi i neki drugi gas pod uslovom naravno ako je jeftiniji", smatra novinarka Jelica Putniković.

Srbija godišnje na uvoz energenata izdvaja oko milijardu evra. No, prijateljski odnosi sa Rusijom ne garantuju nikakve povlastice u trgovini. Rusija je oduvek – i u vreme komunizma, i hladnog rata, isto kao i danas svoje energetske resurse tretirala kao tržišnu kategoriju:

"Prijateljstvo u energetskoj politici ne postoji. To Rusija najbolje demonstrira svojom odnosom prema najbližem savezniku Belorusiji. Rekao sam, ruska politika se kroz decenije menjala, od izvoza ideologije do sadašnjeg izvoza ekonomije, ali jedna je konstanta. Rusija je bila i biće pouzdan izvoznik i proizvodjač energenata", kaže Miloš Zdravković.

Uplitanje politike u ekonomske interese obično dovodi do lošije pozicije makar jednog od aktera u igri. Kao primer, može da posluži i napušteni projekat gasovoda Južni tok, kojim je gas iz Rusije trebalo da ide preko Srbije i Bugarske do Evrope. Iako je od srpskih političara ocenjivan kao sudbinski, od projekta se odustalo zbog ukrajinske krize i pogoršanja rusko-evropskih odnosa:

"Južni tok nije bio projekat koji je iole značajno bio vezan za Srbiju. To je projekat odnosa EU I Rusije. On je samo trebao da prodje preko teritorije Sribje. Naš sadašnji gasovodni sistem je neiskorišćen. Mi imamo kapacitete mnogo veće nego što su naše potrebe. Nama je problem što imamo jednu tačku uvoza gasa iz Madjarske. Nemamo druge tačke", ističe Ružić.

Od ukupne energije koja se u Srbiji godišnje potroši, osam odsto odlazi na gas. Iz vojvođanskih bušotina obezbeđuje se tek 20 odsto potreba zemlje, a ostalih osamdeset odsto gasa je iz Rusije, a stiže preko Mađarske:

"Izgradnja gasovoda Niš-Dimitrovgrad je odavno 15-20 godina po mom mišljenju prioritetni investicioni projekat u sektoru prirodnog gasa. On nam omogućava da dobijemo i drugi pravac snabdevanja gasa", dodaje Ružić.

"Podsetiću da je nedavno ruski predsednik Putin bio u Budimpešti i da su Madjari tu vrlo bili raspoloženi, kao su članica EU da obezbede sebi bilo koji tranzit da li iz Turskog toka da li iz Severnog toga, opet sa ruskim gasom a ne sa nekim trećim. Jer, nažalost, drugog ili trećeg gasa osim ovog koji sada stiže u Evropu i nema", kaže Jelica Putniković.

Zapad optužuje Rusiju da gas koristi kao sredstvo političkog uticaja na zemlje koje su, poput Srbije, potpuno energetski zavisne od tog ruskog energenta. Ni Evropa nema ozbiljniju alternative za ruski gas, a Srbiji jedino ostaje da meru svoje zavisnosti od ruskog gasa nikako ne stavlja na politički kantar.

XS
SM
MD
LG