Linkovi

Srbija na putu ka EU: Promena Ustava i šta sve ona donosi


Ustav Srbije

Ustav Srbije

Srbiju pre ulaska u Evropsku uniju očekuje neizbežna promena Ustava Srbije i njegovo usklađivanje sa samim priključenjem tom savezu država i evropskim normama. Međutim, šta će sve ta promena doneti – da li samo pravno usklađivanje, ili i redefinisanje važnih političkih pitanja poput odnosa Srbije prema Kosovu, kao i samo pitanje koliko će puta on biti menjan pre ulaska u EU, tema je o kojoj političari i zvaničnici u Srbiji nerado govore u javnosti.

Iako do konačnog ulaska u EU Srbiju očekuje još uvek dug put, promena najvišeg pravnog akta postala je poslednjih dana aktuelna tema u javnosti u Srbiji.

Promena Ustava, prema pisanju beogradske štampe, mogla bi da bude povezana sa predsedničkim izborima koji bi trebalo da se održe narednog proleća.

Kako pišu Večernje novosti, moguće je da će se paralelno uz predsedničke izbore održati i referendum o promeni Ustava, mada zvaničnica vladajuće Srpske napredne stranke Marija Obradović, koju citira ovaj beogradski list, to nije želela da direktno potvrdi, uz ocenu da odluka još nije doneta.

Da se trenutak promene najvišeg pravnog akta Srbije približava potvrdila je nešto ranije i novoizabrana ministarka pravde Nela Kuburović, mada ni ona nije precizirala kada bi se to moglo dogoditi, dok je Aleksandar Vučić, premijer Srbije, na početku svog drugog mandata izjavio da je promena Ustava neophodna pre ulaska u EU, ali da će o tome biti reči tek kada Srbija bude pred vratima EU.

Vučić, međutim, u svom ekspozeu pred ponovni izbor za predsednika Vlade nije pominjao promenu najvišeg pravnog akta, a tu činjenicu kasnije je obrazložio time da je za promenu Ustava potreban politički dogovor svih političkih subjekata u Srbiji, a ne odluka Vlade.

"Zar mislite da ćemo na silu da ga donosimo, da donesemo neki oktroisani ustav? To se ne donosi za četri godine, već za 20-30 godina, ako možemo da donesemo. Ako ne možemo, onda nećemo“, rekao je Vučić. “To treba da bude najširi dogovor svih političkih subjekata, a ne da bude ono što odluči vlada“, rekao je on.

Slede najmanje dve promene Ustava

Prema ranijim najavama iz tima za pregovore Srbije sa Evropskom unijom, Srbija će svoj najviši pravni akt morati da menja najmanje dva puta pre ulaska u EU.

Vladimir Međak, pravnik u pregovaračkom timu Srbije, izjavio je da je najvažnija izmena uvođenje klauzule koja podrazumeva poveravanje dela suverenih prava Evropskoj uniji, a tu je uvođenje aktivnog i pasivnog biračkog prava građana Srbije, tj. mogućnosti da oni kao građani Evropske unije glasaju za Evropski parlament.

Takođe, podseća se da Srbija, u skladu sa Nacrtom akcionog plana za Poglavlje 23 u pregovorima sa EU, ima obavezu da do 2017. godine u Ustav unese odredbu o nezavisnosti pravosuđa.

Sa druge strane, ono što javnost u Srbiji svakako interesuje i o čemu političari nerado jasno govore, jeste sudbina postojeće Preambule Ustava Srbije koja propisuje da je Kosovo sastavni deo Srbije.

Iako je šef srpske diplomatije Ivica Dačić nedavno eksplicitno rekao da se neće menjati preambula Ustava, pregovori između Beograda i Prištine koji su i dalje u toku mogli bi da kao deo konačnog dogovora donesu i pravno obavezujući sporazum koji bi značio još jednu promenu Ustava Srbije, i to u ovom politički osetljivom delu, tj. usklađivanje Ustava sa stanjem na terenu i činjenicom da Srbija aktivno ne kontroliše Kosovo još od 1999. godine.

Kako se menja Ustav Srbije: Nije (uvek) neophodan referendum

Za razliku od prethodnog, „Miloševićevog“ ustava iz 1990. godine, aktuelni najviši prvni akt donet 2006. godine, u vreme vlasti Demokratske stranke Borisa Tadića i Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice, zahteva nešto manje komplikovanu proceduru za svoju promenu i ne insistira na referendumu u svakom slučaju, kao što je to bio slučaj sa prethodnim ustavom.

Naime, predlog za promenu Ustava može podneti najmanje jedna trećina od ukupnog broja narodnih poslanika, predsednik Republike, Vlada i najmanje 150.000 birača.

O promeni Ustava odlučuje Narodna skupština, a Predlog za promenu Ustava usvaja se dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika.

Ako Narodna skupština usvoji predlog za promenu Ustava, pristupa se izradi, odnosno razmatranju akta o promeni Ustava, koji se takođe donosi dvotrećinskom većinom u parlamentu. Za tu odluku Skupština može zatražiti potvrdu od građana na referendumu.

Referendum je obavezan, međutim, ako se promena Ustava odnosi na preambulu Ustava, načela Ustava, ljudska i manjinska prava i slobode, uređenje vlasti, proglašavanje ratnog i vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu Ustava.

Akt o promeni Ustava koji je potvrđen na republičkom referendumu stupa na snagu kada ga proglasi Narodna skupština, a ako Narodna skupština ne odluči da akt o promeni Ustava stavi na potvrđivanje, promena Ustava je usvojena izglasavanjem u Narodnoj skupštini i tada akt o promeni Ustava stupa na snagu kada ga proglasi Narodna skupština.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG