Granice govora mržnje na Balkanu je teško definisati i veliko je pitanje kako u današnje vreme odrediti šta je samo obična uvreda, a šta govor mržnje. I na današnjoj tribini o govoru mržnje ni poznati novinari nisu mogi da se do kraja slože da li je, primera radi, sve češća upotreba pojmova “fašista” ili “nacista” govor mržnje ili već odomaćen termin koji je izgubio težinu.
Kako je rekla novinarka i bivša glavna urednica lista “Politika” Ljiljana Smajlović danas svako pokušava da politički govor koji mu se ne dopada proglasi jezikom ili govorom mržnje, dok u svojim istupima nikad ne primećuje da je možda netolerantan prema nekome ili da koristi jezik mržnje:
“Za mene je najveći problem kod nas to što ljudi razviju slepi ugao na sopstveni jezik mržnje, a uočavaju svaki oblik omalovažavanja i diskriminacije kod drugih. I mislim da je to katastrofa za razgovor, za politički dijalog u društvu kog gotovo da nema, jer smo se zatvorili u te odvojene tabore”.
Prema njenoj oceni, promenio se i poslovni model medija i umesto ranijih umerenih novina koje su pokušavale da privuku različitu publiku sada se bolje izdržavaju novine koje ne samo što privlače jednu političku grupaciju, nego koje što mogu žešće govore toj grupi:
“I takve novine toj grupi govore – mi umemo da artikulišemo vaša snažna osećanja, dođite kod nas da čujete koliko su stvarno grozni oni koje vi ne volite. Stvar je u tome, a ne što su novinari postali grozni”, rekla je Smajlović, dok je pisac i kolumnista Muharem Bazdulj istakao da “granice govora mržnje treba odrediti vrlo striktno, ali istovremeno vrlo široko”:
“Ono što bi trebalo biti zabranjeno je u suštini ono što i stoji u nekom članu Ustava Srbije – zabranjeno je pozivati na nacionalnu, versku mržnju i kritikovati druge ljude na nivou karakteristika koje nisu sami birali – dakle vere, nacije, seksualne orijentacije”, rekao je Bazdulj i kao primer naveo moguću kritiku premijerke Srbije.
Prema njegovoj oceni dozvoljeno je kritikovati Anu Brnabić zbog bilo koje njene političke izjave, ali je nedopustivo iznositi kritike zbog njene seksualne orijentacije.
“Ja sam za to da se u dozvoljenom obliku kritike slobodno koriste teške reči. Ljudi koji čitaju moje tekstove znaju da ja tome nisam sklon i dok neko ne napiše kao što je jednom jedan kolega napisao 'opskurni balija' – meni je to savršeno u redu”, istako je Bazdulj.
Sa upotrebom teških reči složio se i predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić:
“Treba dozvoliti ljudima da koriste i jače termine u svim obraćanju javnosti o nekim ljudima koji zaslužuju da budu pod kritikom, ali vera i nacija se ne biraju, to je nešto što ti je nametnuto i to je nešto što me prvo sačekalo kad sam počeo da se bavim novinarstvom”, rekao je Bodrožić i podsetio na vreme TV Vojvodina sa početka devedesetih godina prošlog veka, kad je odgovor na pitanje o granicama govora mržnje bilo – nebo je granica.
Tada su, rekao je Bodrožić, novinari poput Milorada Vučelića pozivali na linč u jednoj vrlo šarolikoj sredini. Prema njegovim rečima i NUNS je svojevremeno imao inicijativu da se podignu nekakve optužnice protiv takvih novinara:
“To nije bilo dobro. Mislim da je to isto bio izraz naše nemoći i frustracije zato što su neki ljudi pretekli sve te godine. Paradigma je Milorad Vučelić – on je 91. ljude huškao – i danas huška. I danas je on poštovan u društvu, jedno lepo ime. Partizan je zamazao sa svojom predsedničkom funkcijom – to je po meni paradigma svega ovoga što nam se dešava i nemogućnosti da izađemo iz tog kruga”.
Novinar i bivši urednik lista “Danas” Zoran Panović je ocenio da je jedna stvar pričati teoretski šta je govor mržnje, ali je svakodnevna praksa u novinama sasvim drugačija stvar.
Prema njegovom mišljenju treba biti veoma oprezan sa upotrebom pojmova kakvi su fašizam ili nacizam, koji se u dnevno-političke svrhe vrlo često koriste:
“Pozivi na huškanje i pozivi na neku vrstu obračuna – to jeste govor mržnje. Naročito kod nas se zapatila jedna vrlo gadna reč, a to je izdajnici. I mnogi su uzurpirali pravo da oni daju termine ko je izdajnik, ko nije i to je možda najgora odrednica u Srbiji, gde se onda implicira da opozicija nije sistemska stvar, a opozicija je jedna od temeljnih institucija sistema. I onda kad si izdajnik, kad si diskvalifikovan, onda se ode dalje”.
