U Sjedinjenim Državama više od 30.000 ljudi izgubi život svake godine u obračunima vatrenim oružjem, od ubistava, samoubistava do slučajne pucnjave. I taj broj se stalno povećava. U nastojanju da se skrene pažnja na zabrinjavajući broj žrtava koje stradaju od vatrenog oružja, verske zajednice postavljaju memorijale koji predstavljaju jasnu sliku cene ljudskog života.
Trogodišnja Kanajdža Bib boravila je u poseti rođaku kada je metak ispaljen napolju prošao kroz kuću i ubio je.
Tajler Džonson je izgubio život kada je imao 25 godina – jedna od žrtava u slučajnoj pucnjavi u tržnom centru.
Ruten Lodato, nastavnicu muzičkog obrazovanja, je upucao stranac koji je zakucao na vrata njene kuće. Imala je 59 godina.
Oni su među 155 žrtava vatrenog oružja kojima je nedavno odata pošta na Memorijalu izgubljenom životu.
U crkvi u predgrađu Vašingtona, sveštenica Keti Dvajer i njena kongregacija okupili su se ispred memorijala.
Na svakoj majici na travnjaku piše ime, godina, i datum smrti ljudi koji su ubijeni iz vatrenog oružja. Godine žrtava se kreću od 3 do 73.
„Dok sam spomenik neće popraviti ništa, ipak privlači pažnju. Daje nam priliku da počnemo razgovor o tome, sa pozicije izgradnje mira a ne radi odbrane i reakcije“, kaže sveštenica Keti Dvajer.
Verska zajednica pod nazivom „Sledeći Božiji apel“ („Heeding God’s Call“) postavila je Memorijal izgubljenim životima, takođe poznatom kao Memorijal majica, u Filadelfiji 2013. Tu tu je odata pošta 288 žrtava koje su izgubile život od vatrenog oružja prethodne godine u toj oblasti. Od tada, u saradnji sa crkvama, sinagogama i džamijama, ova zejednica je sponzorisala izgradnju memorijala na preko 50 lokacija u drugim gradovima.
„Svi znamo zapovest koja nam kaže da treba da volimo svog bližnjeg. Moramo da izađemo iz crkvenih klupa i da damo ljudima do znanja da ovo nije u redu, da ovo ne znači da volimo naše bližnje“, ističe
Vizuelni prikaz oružanog nasilja uticao je na mnoge.
„Pitam se kada je dosta, dosta. Koliko moramo da trpimo pre nego što se nešto promeni? Ovaj vizuelni prikaz, to su ljudi, i postoji ih još hiljade. Mislim da ljudi moraju da dođu i vide ovaj memorijal“, kaže Gejl Barnford, član zajednice.
„Ja sam iz Virdžinije i znam da je Virdžinija deo problema sa svojim labavim zakonima o prodaji oružja i sa ljudima koji mogu lako da ih kupe i odnesu ih u Vašington i Njujork. Mislim da postoji nedostak zakona u Virdžiniji u pogledu kontrole oružja“, ističe Vilijam Kartrajt, član crkve.
Organizatori se nadaju da će memorijal imati odjeka širom zemlje i inspirisati zakonodavne promene kako bi se sprečilo oružano nasilje.