Specijalni tužilac Džek Smit u ponedeljak je zatražio od Vrhovnog suda da brzo donese odluku o tome da li bivši predsednik Donald Tramp može da bude krivično gonjen na osnovu optužbi za zaveru da se ponište rezultati izbora 2020. godine.
Federalna sutkinja je u decembru zaključila da je krivično gonjenje - legalno, ali je Tramp, koji je favorit u trci za republikansku predsedničku nominaciju, nagovestio da će tražiti od federalnog apelacionog suda u Vašingtonu da poništi tu odluku.
Smit pokušava da zaobiđe Apelacioni sud. Zahtev koji je podnet Vrhovnom sudu u ponedeljak da direktno razmotri to pitanje pokazuje da Smit želi da se suđenje, zakazano za 4. mart, održi kada je i planirano, i da se spreče odlaganja koja bi mogla da proces pomere posle predsedničkih izbora naredne godine.
“Ovaj slučaj predstavlja fundamentalno pitanje u srcu naše demokratije: da li je bivši predsednik apsolutno imun od federalnog gonjenja za krivična dela koja je počinio dok je bio na položaju, ili je ustavno zaštićen od optužnice, ako je bio opozvan ali ne i osuđen pre nego što je krivični postupak započeo", napisali su tužioci.
Sud će moći da razmotri zahtev najranije 5. januara 2024.
"Od izuzetno velikog javnog značaja je da ovaj Sud reši pitanje pozivanja optuženog na imunitet, i da se suđenje održi što je pre moguće ukoliko se pozivanje na imunitet odbaci", naveli su tužioci.
Okružna sutkinja Tanja Čatkan je 1. decembra odbacila argument Trampovih advokata da je bivši predsednik zaštićen od federalnog krivičnog gonjenja. Sutkinja, koju je imenovao predsednik Barak Obama, napisala je tada da položaj predsednika ne podrazumeva "doživotnu propusnicu koja nekog štiti od zatvora".
Za sudije Vrhovnog suda ovo bi bila prva prilika u istoriji da razmatraju pitanje da li su bivši predsednici zaštićeni od krivičnog gonjenja. Sekretarijat za pravosuđe zabranjuje podizanje optužnice protiv predsednika dok je na položaju. Iako ne postoji takva pravna prepreka krivičnom gonjenju bivšeg predsednika, Trampovi advokati kažu da on ne može da bude optužen za postupke koji spadaju u njegove zvanične dužnosti - što je tvrdnja koju tužioci odlučno osporavaju.
Tim specijalnog tužioca Džeka Smita naglasio je da ukoliko sud ne ubrza proces, neće biti prilike da to pitanje razmotri i reši u svom sadašnjem mandatu.
“Svesni smo da je ovo izuzetan zahtev. U pitanju je izuzetan slučaj", napisali su tužioci. Oni takođe traže od Vrhovnog suda da razmotri Trampovu tvrdnju, koju je takođe odbacila Čatkan, da ne može da mu se sudi za postupke zbog kojih je protiv njega već bila pokrenuta procedura opoziva, ali je oslobođen, u Kongresu.
Tramp je suočen sa optužbama da je pokušao da preokrene rezultate izbora 2020. godine, na kojima ga je pobedio demokrata Džo Bajden, pre nego što su njegove pristalice izazvale nasilje u zgradi Kapitola. On poriče svaku odgovornost.
Vrhovni sud obično razmatra slučaj po nekoliko meseci, od trenutka kada sudije pristanu da ga razmotre, do konačne odluke. Smit traži od suda da radi brzinom koja je neobična, ali nije bez presedana.
Pre skoro 50 godina, sudije su donele odluku dva meseca nakon što je od njih zatraženo da primoraju predsednika Ričarda Niksona da preda snimke iz ovalne kancelarije u aferi Votergejt. Snimci su kasnije korišćeni 1974. godine na suđenju bivšim Niksonovim saradnicima za korupciju.
Vhornom sudu je bilo potrebno samo nekoliko dana da donesu odluku da je republikanac Džordž Buš pobedio demokratu Ala Gora na predsedničkim izborima 2000. godine.
