Španija je najnovija evropska zemlja koja uvodi oštre mere štednje – koje možda nisu popularne kod kuće, ali se smatraju neophodnim da bi se zemlja održala na površini. Španija je zajedno sa Grčkom, među evropskim zemljama koje imaju veliki dug i čija se ekonomija široko smatra podložnom krahu koji bi na posletku mogao za sobom da povuče i evro. Zbog toga je Evropska unija uspostavila paket za garantovanje pozajmica vredan oko hiljadu milijardi dolara, ne bi li pokušala da stabilizuje valutu. Ali, šta je sledeće?
Patrisija Martines bila je medicinska sestra u jednoj bolnici u Madridu. Ali pre sedam meseci je dobila otkaz. Sada, svakog jutra u 7 sati dolazi u centar za zapošljavanje u potrazi za poslom. Ali sreća je ne služi.
„Činjenica je da je to ekonomski fatalno, ali to za ljude može da bude užasno i u emocionalnom smislu. Ne razumem šta se to događa, ne samo u Španiji, nego i u Evropi i svetu“.
Patrisijina priča je dobro poznata. Španija ima najveću stopu nezaposlenosti u Evropi, od oko 20 odsto. A verovatno je da će biti i veća. Evropu proganja strah od ogromnog javnog duga. Dug Španije je veći od 11 odsto bruto nacionalnog proizvoda. Iako je njena ekonomija daleko veća, investitori strahuju da Španija, poput Grčke, uskoro neće moći da isplati svoje kreditore. Vlada zbog toga smanjuje javne troškove za 15 milijardi evra u naredne dve godine.
Havijer Ortega, ekonomista na Univerzitetu grada Londona, kaže da se španski dug proteklih godina naglo povećao.
„Suštinski razlog za to povećanje je nezaposlenost, jer mora da se plati više nadoknada za nezaposlene. Tako da se sada javlja problem poverenja u ono što vlada namerava da uradi i situacija je, naravno, sada drugačija nego ranije, jer sada imamo jedinstvenu valutu“.
Bauk duga se doslovno širi ulicama Madrida. U sedištu agencije za naplatu dugovanja „El Kobrador del Frak“, komercijalni direktor Huan Karlos Rodriges kaže za "Glas Amerike" da posao – što se njega tiče – cveta:
„Među najteže pogođenim je građevinarstvo. Sve je počelo pre tri ili četiri godine, usred građevinskog buma. A onda, kada je počeo krah, niko nije završavao radove, niko nije bio plaćen. Posledice toga možete da vidite naročito u Andaluziji, na jugu Španije“.
Na južnoj obali, poznatoj Kosti del Sol, nizovi stambenih objekata su prazni ili nezavršeni, s tim što su mnogi od njih projektovani za strane kupce, koji su odavno odustali od ideje da ulažu u Španiju.
Injes Riks, iz firme za Direktnu aukciju imovine, specijalizovala se za pružanje pomoći vlasnicima koji se bore da se ratosiljaju svojeg mesta pod suncem.
„U vreme buma je bilo potpuno ludilo. To je u stvari bilo krajem 1990-ih, početkom 2000-tih. Cene su jednostavno skakale i ljudi su tražili da kupe bilo šta što bi im došlo do ruku. Sada imamo stotine ovakvih mesta širom Koste del Sol, jer su preduzimači ostali bez novca, a banke su se naravno povukle“.
Za ekipe TV reportera ispred španskog parlamenta, ovih dana postoji samo jedna priča – dužnička kriza. Ona preti da potopi monetu evro – tako da je Evropska unija dala garancije za kredite u ukupnoj vrednosti od oko hiljadu milijardi američkih dolara. Ali za uzvrat, vlade moraju da smanje javne troškove. Mogućnost smanjenja plata i zamrzavanja penzija je izazvala ulične proteste. Sindikati pozivaju na opšti štrajk u septembru, uprkos planovima da se kompanijama olakša zapošljavanje i otpuštanje radnika.
Ekonomista Havijer Ortega kaže da Evropa mora da postane konkurentnija:
„Da bi evropska država socijalnog blagostanja mogla da opstane, mora da dođe do promena. Suštinski, moramo brže da se prilagodimo na konkurenciju iz drugih zemalja, jer stvari više nisu kao nekada“.
Evropa će možda prebroditi recesiju, ali njene posledice tek sada postaju jasnije. S obzirom da je evro ugrožen, posledice državnih mera štednje će se osećati mnogo godina. Za Patrisiju Martines, sreća se ni danas nije promenila. Poput miliona ljudi širom Španije, ona će i sutra nastaviti da traži posao i da se pita kako poboljšati situaciju.