Time je započela nedelja neizvesnosti uoči samita Evropske unije u četvrtak i petak u Briselu. Kipar je peta država evrozone koja je zatražila finansijsku pomoć, posle Grčke, Irske, Portugala i Španije. Nikozija objašnjava da su njene banke ranjive zbog "velike izloženosti" grčkoj ekonomiji, pretežno zbog kupovine obveznica Grčke vlade kojima se dramatično smanjila vrednost.
U medjuvremenu, Španija je zvanično zatražila pomoć Evropske unije, ali je nedostatak detaljnijih informacija podstakao nove sumnje investitora u budućnost finansijskog sektora te zemlje.
Vlada u Madridu zatražila je 100 milijardi evra od svojih partnera u evrozoni, što je kako tvrdi ministarstvo finansija dovoljno da bi se pokrili svi dugovi banaka, pa čak i nešto više od toga. Portparol Evropske komisije, Amadeu Altafaž, izjavio je da će ta sredstva pomoći Španiji da izravna svoje dugove:
„Restruktuiranje bankarskog sektora je od ključnog značaja da bi se osnažilo poverenje u špansku ekonomiju i da bi se ponovo omogućio pristup kreditima za poslovne kompanije i domaćinstva kako bi se podstakao ekonomski oporavak.“
Mnogi u Španiji smatraju da su banke krive za sadašnju ekonomsku krizu zato što su pozajmnljivale suviše novca u vreme buma na tržištu nekretnina. Prošle nedelje nezavisna revizorska komisija utvrdila je da je španskim bankama potrebno izmedju 51-e i 62-e milijade evra dodatng kapitala da bi opstale.
Prinosi na španske obveznice su posle objavljivanja vesti o zahtevu za pomoč počeli ponovo da rastu. Medjutim, neki analitičari kažu da je zahtev upućen prekasno.
„To je 4 godine posle Irske, a ta zemlja još trpi posledice pada cena kuća. Prema današnjim izvešptajima one su od prošlog maja pale za dodatnih 15 odsto. I cene nekretnina u Španiji verovatno će nastaviti da padaju tako da će ovih 100 milijardi evra možda biti nedovoljno,“ kaže analitičarka Brenda Keli.
Evropska unija još nije saopštila koliko će iznositi novi paket pomoći Španiji, ali analitičari strahuju da će pomoć toj zemlji za saniranje državnih dugova biti neizbežan sledeći korak.
U medjuvremenu, Španija je zvanično zatražila pomoć Evropske unije, ali je nedostatak detaljnijih informacija podstakao nove sumnje investitora u budućnost finansijskog sektora te zemlje.
Vlada u Madridu zatražila je 100 milijardi evra od svojih partnera u evrozoni, što je kako tvrdi ministarstvo finansija dovoljno da bi se pokrili svi dugovi banaka, pa čak i nešto više od toga. Portparol Evropske komisije, Amadeu Altafaž, izjavio je da će ta sredstva pomoći Španiji da izravna svoje dugove:
„Restruktuiranje bankarskog sektora je od ključnog značaja da bi se osnažilo poverenje u špansku ekonomiju i da bi se ponovo omogućio pristup kreditima za poslovne kompanije i domaćinstva kako bi se podstakao ekonomski oporavak.“
Mnogi u Španiji smatraju da su banke krive za sadašnju ekonomsku krizu zato što su pozajmnljivale suviše novca u vreme buma na tržištu nekretnina. Prošle nedelje nezavisna revizorska komisija utvrdila je da je španskim bankama potrebno izmedju 51-e i 62-e milijade evra dodatng kapitala da bi opstale.
Prinosi na španske obveznice su posle objavljivanja vesti o zahtevu za pomoč počeli ponovo da rastu. Medjutim, neki analitičari kažu da je zahtev upućen prekasno.
„To je 4 godine posle Irske, a ta zemlja još trpi posledice pada cena kuća. Prema današnjim izvešptajima one su od prošlog maja pale za dodatnih 15 odsto. I cene nekretnina u Španiji verovatno će nastaviti da padaju tako da će ovih 100 milijardi evra možda biti nedovoljno,“ kaže analitičarka Brenda Keli.
Evropska unija još nije saopštila koliko će iznositi novi paket pomoći Španiji, ali analitičari strahuju da će pomoć toj zemlji za saniranje državnih dugova biti neizbežan sledeći korak.
