Svetlost galaksija udaljenih milijardama svetlosnih godina od nas toliko je slaba da je pomerena van vidljivog spektra u infracrveni segmenat, čime je pretvorena u toplotne zrake. Tako niska temperatura može da se registruje samo instrumentima koji su ohlađeni gotovo do apsolutne nule. Američka svemirska agencija NASA gradi novi svemirski teleskop koji će na taj način moći da vidi milijardama godina u prošlost.
U takozvanoj "čistoj sali" svemirskog centra Godard, nedaleko od Vašingtona, inženjeri američke svemirske agencije NASA sastavljaju delove novog svemirskog teleskopa koji nosi ime drugog po redu direktora NASE Džejmsa Veba. Naučnici se nadaju da će kroz oko dve godine, uz njegovu pomoć moći da vide kako je izgledao svemir kada je bio veoma mlad.
Džonatan Gardner, zamenik šefa naučnog tima projekta Svemirski teleskop Džejms Veb, kaže da će ogledalo prečnika 6 i po metara moći da registruje veoma slaba infracrvena zračenja jer će neprestano biti na temperaturi od minus 225 Celzijusovih stepeni. Veliki zastor veličine teniskog igrališta štitiće ga od svetlosti sa sunca i zemlje, kako bi teleskop ostao veoma hladan.
Ali, kako naučnici misle da će moći da vide tako daleko u prošlost?
"U prošlost možemo da gledamo zato što je svetlosti potrebno vreme da stigne odnekud do nas. Što je ono što posmatramo udaljenije od nas, to je svetlosti potrebno duže vreme da stigne, pa tako u stvari gledamo u prošlost. Ako budemo gledali dovoljno daleko - gledaćemo u vreme kada je vasiona bila mnogo mlađa nego danas - odnosno blizu takozvanog Velikog praska, pre 13 milijardi i 700 miliona godina. Mi se nadamo da ćemo sa ovim teleskopom moći da vidimo do 250 miliona godina posle Velikog praska, kada su prema teorijama počele da se formiraju prve galaksije", kaže Gardner.
Naučnici će pokušati da dobiju odgovore na pitanja kao što su: koje galasije su prve nastale? Kako si izgledale? Kave su osobine imale? Kako se formiraju zvezde? Kako se stvaraju planete? Mnogi se nadaju da će otkriti i nešto što sada još ne znamo da postoji.
U teleskop Veb biće ugrađene tri kamere, znatno osetljivije od dosadašnjih. Ali najinteresantnija su svakako njegova pozlaćena ogledala, od kojih će biti sagrađeno ogromno primarno ogledalo.
"Primarno ogledalo sastoji se od 18 šestougaonih elemenata koje ćemo moći nezavisno da se pomeramo radi fokusiranja. Ogledala su sagrađena od berilijuma - veoma lakog i krutog metala koji zadržava oblik sve do najhladnijih temperatura, a pozlaćena su zato što zlato veoma dobro reflektuje vidljivo crveno i infracrveno zračenje", objašnjava Gardner.
Džonatan Gardner kaže da će teleskop Veb moći da koriste naučnici širom sveta, a izbor će zavisiti od njihovih ideja za istraživanja.
"Tražićemo predloge od astronoma. Bilo koji astronom, sa bilo kog univerziteta, iz bilo koje zemlje, može da napiše predlog šta bi hteo da radi sa teleskopom. Predlog će ići u naš operativni centar u Baltimoru, u Merilendu, na kampusu Univerziteta Džouns Hopkins, koji se zove Naučni institut za svemirski teleskop. Komisija od verovatno stotinu astronoma će jednom godišnje birati najbolje predloge za sledeću godinu. To je proces kojim osiguravamo da će se na teleskopu raditi najbolja moguća nauka i da će se tražiti odgovori na najvažnija, relevantna, tekuća pitanja", rekao je Gardner.
Novi teleskop trebalo bi da bude lansiran 2014. godine, a NASA očekuje da će funkcionisati oko 10 godina. Vek trajanja ograničen je količinom goriva za potisne mlaznice, kojima će periodično morati da se koriguje položaj teleskopa u prostoru. Pošto će biti postavljen milion i po kilometara od zemlje astronauti neće moći da ga posećuju pa dopunjavanje gorivom nije predviđeno.