Linkovi

Biserko: Martijev izveštaj suviše politizovan

  • Budimir Ničić

Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava

Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava

Navodima iz izveštaja Dika Martija treba da se bave pravosudni organi, a ne da se o tome politizuje i dižu tenzije, pogotovo ne u ovoj fazi kada treba da otpočne dijalog Beograda i Prištine, rekla je u intervjuu za Glas Amerike predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko, koja je protekla dva dana boravila na Kosovu. Biserko je govorila i o proteklim parlamentarnim izborima i o tome zašto je nemoguća politika Beograda i Kosovo i Evropska Unija.

Glas Amerike: Gospođo Biserko, kako ocenjujete poslednju izjavu Dika Martija gde on navodi da nije direktno optužio gospodina Hašima Tačija za tragovinu organima već da je samo rekao da je on to morao znati.

Sonja Biserko: Mislim da je taj izveštaj od samog početka bio plasiran na način koji je bio suviše senzacionalan i na neki način je oštetio ugled Kosova i kosovske države. S obzirom da taj izveštaj ne sadrži nikakve konkretne podatke o tvrdnjama koje on tu iznosi, on je morao da vremenom aterira i da da izjavu poput ove koju ste naveli i mislim da se cela ta priča polako nekako relaksira i dovodi na meru koja će kasnije u nekom istražnom postupku pokazati prave razmere, da li je zbilja bilo to i koliko je bilo to. Mislim da to treba odvojiti od politike jer to je bilo suviše politizovano i na neki način nanelo štetu, ne samo Kosovu nego i odnosima između Beograda i Prištine.

Glas Amerike: Ko treba da vodi tu istragu?

Sonja Biserko: Pa naravno sudski organi ovde na Kosovu. Imate tužilaštvo koje je pod kontrolom EULEKS-a, prema tome postoje određene institucije koje mogu da o tome sprovedu pravu istragu. Ono što zabrinjava jeste da je ta priča aktuelna već nekoliko godina i da je svaki put bila "spinovana" na na način koji je pokazivao da se radi o nečem drugom i da je pozadina nešto drugo. Prvo ste imali izveštaj EULEKS-a koji je predat tužiteljki Karli Del Ponte i to još 2006 godine, gde je još bila tužilac u Haškom tribunalu. Ona nije smatrala za shodno, očigledno zbog toga što nije imala dovoljno dokaza, da podigne optužnicu. Ona je tu priču ponovo zavrtela u svojoj knjizi gde je na neki način otvorila tu priču i pokrenula je niz optužba od strane Beograda ali je zato Međunarodnoj zajednici dala jednu lošu konotaciju i sada Dik Marti nastavlja sa istim tezama, ali isto tako bez ikakvih dokaza koji bi mogli ...

Glas Amerike: Odakle znate da on nema dokaze?

Sonja Biserko: Pa u tom izveštaju nema dokaza. Samo su navodi i tvrdnje. To znači da na drugoj strani leži teret dokaza, ali kažem da to treba da uđe u pravosudne organe, a ne da se o tome politizuje i da se prosto kvari ta neka atmosvera koja je i onako bila pod nekim tenzijama, pa i u ovoj fazi kada Beograd i Priština treba da pokrenu dijalog. Vrlo je važno da se takve stvari stišavaju, da se sve stavi na normalan kolosek i da se stvarno utvrdi istina šta je bilo.

Glas Amerike: Kako vi ocenjujete protekle parlamentarne izbore koje su 12. decembra prvi put samostalno organizovale kosovske institucije?

Sonja Biserko: S obzirom na čitav taj politički kontekst i okolnosti, to su izbori koji su se na sličan način dešavali u svim novim malim državama. Može se reći da u sve te nepravilnosti o kojima se govori i piše, da su to izbori koji su regularni i koji će sada dovesti tu prvu vladu...

Glas Amerike: Iz Evrope ne kažu baš tako!

Sonja Biserko: Pa dobro, oni neće sazvati nove izbore. Oni su obnovili izbore na nekim mestima, a to se dešava i u drugim zemljama. Hoću da kažem da to nije ništa neobično i da se to dešava, pogotovo tim mladim državama gde političke scene nisu do kraja profilisane i gde su strasti još uvek velike. Ono što je bitno to je da su Srbi po prvi put učestvovali na kosovskim izborima i da će ući u Vladu. Oni su dobili značajna mesta i zajedno sa drugim manjinama imaće veliku težinu u političkom životu kao i u Skupštini Kosova i mislim da je to najveći dobitak. Naravno da će sada kroz ove ponovljene izbore ta slika pobednika ili onih koji će ući u koaliciju drugačije izgledati, ali u svakom slučaju Kosovo je prošlo tu prvu fazu tih prvih izbora u nezavisnoj državi i to nekako polako normalizuje politički život koji je još daleko od toga, ali u svakom slučaju to je prvi korak."

Glas Amerike: "Da li vi mislite da je kosovsko pitanje predmet ucena Srbije na putu ka Evropskoj uniji kako to tvrde neki političari u Beogradu?"

Sonja Biserko - Pa to nije pitanje ucene. Ja bih rekla da je ono glavni kriterijum, ne samo za Kosovo i Srbiju već i za čitavi region, već i za sve zemlje koje žele da postanu članice Evropske unije. Jedan od glavnih kriterijuma je regionalna saradnja i međusobna saradnja, pogotovo ovih novih zemalja koje su nekada činile jednu zemlju. Znači to je uslov za sve, a ne samo za Srbe i za Kosovo. Kosovo i Srbija imaju jednake uslove na tom putu ka EU, a to je međusobna dobra saradnja i rešavanje svih tih teritorijalnih pitanja koja su toliko dugo opterećivala njihove odnose i naravno kada je Srbija u pitanju jeste jedan relaksiraniji odnos prema Kosovu, prema Srbima Kosovu, i na neki način rekla bih vrlo je važno da se Beograd drugačije pozicionira prema svim Srbima na Kosovu.

Glas Amerike: Politika Srbije je i Kosovo i Evropska unija. Da li je to moguće?

Sonja Biserko: Naravno da to nije i to se pokazuje na svakom koraku. Kako se Srbija približava toj poziciji kandidata to postaje očitije da će Kosovo biti Kosovo, ali na način koji treba da pokaže da Srbija prihvata novu realnost, i da prihvata novu realnost na način da ga gleda kao suseda sa kojim treba da razvija jedan dobrosusedski odnos.

XS
SM
MD
LG