Linkovi

Sastanak 'izabranih' u Berlinu

  • Elvir Bucalo

Sastanak 'izabranih' u Berlinu

Sastanak 'izabranih' u Berlinu

Daleko od očiju javnosti, u utorak se u Berlinu sastaje odabrano evropsko društvo. Desetak evropskih ministara spoljnih poslova okupili su se na poziv svog njemačkog kolege kako bi raspravljali o budućnosti Evrope. Ovaj skup možda je prvi korak u kreiranju elitnog jezgra koje će, pod dirigentskom palicom njemačko-francuskog dvojca, davati ton ostalima.

"Evropa se mora mijenjati i to iz korijena. Govorim ovo Francuzima: uvijek sam vjerovao u Evropu i vjerujem sada više nego ikada. Ali, ako želimo Evropu, to je zato što želimo da nas zaštiti, a ne da nas učini ranjivijima."

Tako je prije neki dan svoj stav o Evropi i Francuskoj u njoj izneo francuski predsjednik, Nikola Sarkozi, pokazujući, po ko zna koji put, da zajedno sa susjednom Njemačkom, drži u rukama sudbinu evropske asocijacije država.

Bilateralni susreti Sarkozija i njemačke kancelarke Angele Merkel, na kojima su u neku ruku postavljali temelje onoga što će se, nakon kraćeg ili dužeg vremena, uspostaviti kao evropski stav, već su postali stara vijest. Na tim sastancima raspravljalo se o raznim temama - od finansija do spoljne politike, a dvoje lidera nisu se pretjerano branili od optužbi da su centar evropskog odlučivanja iz Brisela izmjestili u Pariz i Berlin.

A upravo u Berlinu u utorak uveče održava se radna večera desetak "odabranih" gostiju, ministara spoljnih poslova nekih od evropskih članica, koji dolaze na poziv njemačkog šefa diplomatije Gvida Vestervelea. Ministri Francuske, Italije, Belgije, Luksemburga, Holandije, Austrije, Poljske, Portugala i Španije razgovaraće o evropskoj budućnosti. Poziv su dobili i Danci, ali njihov ministar ga je odbio uz obrazloženje da je zauzet važnijim stvarima.

Nije tajna, Nijemci namjeravaju oformiti grupu koja će se baviti promišljanjem budućnosti od, kako navode, deficita demokratije u Evropi do imigracije i Šengena. Šta bi mogao bit rezultat toga? Ako je suditi po nastupima francuskog predsjednika, čije stavove podržava Berlin, biće to barem jedan korak unazad.

"Pošto Šengen ne funkcioniše sasvim je prirodno da se mora mijenjati. Šta to znači - želim Šengen, koji znači putovanje bez viza šengenskim prostorom, kao što podržavamo euro zonu. Zajedničku ideju o politici imigracije, političku kontrolu toga ko može, a ko ne da uđe u Evropu", poručio je francuski predsednik, Nikola Sarkozi.

Kada je riječ o imigraciji, recept za to opet daje Francuska, koja je nedavno, mirno i sistematično, iz zemlje protjerala desetine hiljada Roma i čiji predsjednik vjeruje da barem polovinu svih stranaca treba istjerati iz zemlje. Sami Nijemci su do nedavno zatvarali šengenska vrata Rumuniji i Bugarskoj, a sada tu štafetu nose Holanđani. Stav Holandije je nedavno u Evropskom parlamentu okarakterisan kao stavljanje klipova u točkove evropske imigracione politike, uz već poznatu prećutnu podršku Haga ksenofobičnim veb stranicama tamošnje koalicione Partije slobode.

"Moramo otvoriti novo poglavlje evropske politike. Ne možemo se ograničiti samo na rješavanje kriza, već moramo pokazati da Evropa takodje može ponuditi i političke perspektive", rekao je njemački ministar spoljnih poslova, Gvido Vestervele.

Gotovo ne treba napominjati da tek treba očekivati oštre reakcije nepozvanih Evropljana na večerašnji sastanak i pitanje: kakvu to Evropu u suženom izdanju nudi Berlin?

XS
SM
MD
LG