Linkovi

Pavlović: Dalje poboljšanje odnosa SAD-Srbija

  • Branko Mikašinović

Pavlović: Može se reći da (posle posete državne sekretarke Klinton) već postoje neki signali i neki konkretni dogadjaji koji govore o daljem poboljšavanju odnosa izmedju Beograda i Vašingtona.

Pavlović: Može se reći da (posle posete državne sekretarke Klinton) već postoje neki signali i neki konkretni dogadjaji koji govore o daljem poboljšavanju odnosa izmedju Beograda i Vašingtona.

Vašingtonski dopisnik beogradskog dnevnika “Danas”, Slobodan Pavlović, osvrnuo se u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem, na razvoj američko-srpskih odnosa posle posete državne sekretarke Hilari Klinton i na predstoječe pregovore Beograd - Priština.

Pavlović: “Imajući u vidu da je poseta gospodje Klinton realizovana pre mesec i po dana, u prvoj polovini oktobra, može se reći da već postoje neki signali i neki konkretni dogadjaji koji govore o daljem poboljšavanju odnosa izmedju Beograda i Vašingtona. Pored ostalog, to se vidi i na nekim, naizgled, perifernim stvarima, ali vrlo indikativnim, recimo, kada je reč o potraživanju Srbije; postoji slučaj Petera Eznera, nacističkog ratnog zločinca koga naša zemlja odavno već potražuje, koji je naturalizovani Amerikanac. To se godinama i decenijama provlači ovde u Vašingtonu i evo sada je stigao signal da je Ministarstvo pravde naložilo nadležnom federalnom sudu da liši slobode Petera Eznera, što će otvoriti put da se on deportuje u Srbiju gde je optužen za zločine još iz vremena Drugog svetskog rata nad nekih 17.000 ljudi. Isto tako, u Beogradu je obnovljen postupak protiv optuženih za ubistvo braće Bitići. To su Amerikanci albanskog porekla, koji su 1999. godine pobijeni kao zarobljenici na prostoru Kosova od strane srpskih snaga bezbednosti. Amerika je veoma insistirala da se ta stvar istera na čistinu. Sada je tužilaštvo u Beogradu pokrenulo taj postupak i obnovilo celu stvar. Znači, ide se u tom pravcu, što je inače bio jedan od ozbiljnih zahteva koje je Hilari Klinton postavila kada je u oktobru bila u Beogradu.”

Glas Amerike: Šta se očekuje od predstojećih pregovora Beograd- Priština, posebno ovde u Vašinigtonu?

Pavlović: “Reći ću vam to iz dva ugla. Ja sam se nedavno vratio iz Beograda, i vidim da je tamo, pre svega, javnost pripremljena i da se sada već sa odredjenim nestrpljenjem očekuje da počnu ti pregovori, tim pre što se, kako se čini, na vrhu države u Beogradu iskazala jedna spremnost da se u to udje ozbiljno u skladu sa zahtevima koji proizilaze iz rezolucije generalne skupštine UN. Registruje se takodje da je u Prištini situacija takva da se to malo prolongira s obzirom da oni imaju izbore, ali očekivanja su da će to pokrenuti ceo taj proces. S druge strane, kada govorimo o očekivanjima u Vašingtonu mora se reći da su ona u skladu sa onim što je zaključeno posle te rezolucije UN, a to znači da je to samo jedan korak na daljem putu kada će ceo region, uključujući Kosovo kao nezavisnu državu, ući u Evropsku uniju.”

Glas Amerike: Da li bi na pregovaračkom stolu u odredjenom momentu moglo da pojavi i pitanje statusa Kosova, s obzirom na poznati stav SAD?

Pavlović: “To je vrlo teško reči. Poćeću prvo sa reagovanjima i ocenama koja se čuju ovde u Vašingtonu, prema onome što je dostupno stranim dopisnicima i javnosti uopšte. Znači, Amerika smatra da je ta tema definitivno skinuta sa dnevnog reda. Utisak je takodje kod ovdašnjih krugova, nadležnih u administraciji i Kongresu, da se i Beograd polako priprema za tu situaciju, znači za pezentiranje te činjenice svojoj javnosti, što se porod ostalog vidi i po tome kako je ovih dana propraćeno imenovanje jednog nižeg funkcionera u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije da predvodi tu delegaciju na budućim pregovorima. Isto tako se ponaša i Priština, što znači da su to pregovori od kojih se ovde traži da Srbija iskaže spremnost, da bude konstruktivna, da se razgovara otvoreno, detaljno i potpuno o konkretnim pitanjima, koja se tiču srpskog stanovništva. Smatra se da će to onda otvoriti put da se u završnoj fazi nadje jedno rešenje, koje, kako se očekuje u Vašingtonu, treba da bude da obe države budu u Evropskoj uniji, što je rešenje na kome Amerika insistira i nastoji da ga postigne u saglasnosti sa Briselom, i da te dve države takodje imaju i dobrosusedske odnose.”

XS
SM
MD
LG