O političkoj situaciji u Srbiji i mogućnosti održavanja vanrednih izbora kolega Branko Mikašinović razgovarao je sa vašingtonskim dopisnikom beogradskog dnevnika “Danas”, Slobodanom Pavlovićem.
Pavlović: „Ta situacija je mnogo jasnija sada, čini mi se, posle okončanja dramatičnog štrajka gladju i žedju Tome Nikolića vodje Srpske napredne stranke, koji je trajao nedelju dana i završio se, kao što znamo, njegovim potpunim porazom, tako da se postavlja pitanje šta je on zapravo hteo tim samouništenjem, kako je rekao u par intervjua, imajući u vidu da je to vrlo brzo napustio. Sve zajedno to je otežalo njegovu poziciju i poziciju njegove opozicione partije, tako što je odbijanje - potpuno i kompletno usledelo od strane Srpske pravoslavne crkve, konkretno od patrijarha, koji je vrlo žestoko replicirao Nikoliću sa porukom da samoubijanje i mučenje svog tela nije ni malo hriščanski čin. Činjenica je i to da je Tadićev čvrst stav, znači odbijanje da prihvti nekakve prevremene izbore, da prihvati ultimatum koji je postavio Nikolić, odbijen, i da je situacija što se toga tiče zacementirana, a izbori se neće održati pre onog roka koji su demokrate najvaljivale, a to je januara iduće godine.“
Glas Amerike: Kakvi su odjeci u Vašingtonu trilateralnog samita u Karadjordjevu predsednika Srbije, Turske, i članova predsedništva Bosne i Hercegovine?
Pavlović: „Ja sam se vratio upravo po završetku tog sastanka i prvi utisci ovde u Vašingtonu, prva reagovnaja koja se mogu čuti, su da, kada je reč konkretno o ovoj dimenziji, znači poziciji Beograda, odnosno predsednika Tadića, dosta su povoljni imajući u vidu njegovu decidirano izraženu poruku da Srbija ni pod kojim uslovima neće podržati referendum kojim bi se, kako je rekao, doveo u pitanje teritorijalni integritet i celovitost Bosne i Hercegovine. Situacija je oko toga, što se tiče američkog držanja i procene, jedno zadovoljstvo što je Tadić sa tim stavom izašao i što se to pokalpa sa intencijama ne smao SAD, već i EU, kada je reč o odbrani osonvnih postulata Dejtonskog sporazuma vezanog za celovitu Bosnu i Hercegovinu.“
Glas Amerike: Kako se u Vašingtonu gleda na rastući uticaj Turske na Balkanu?
Pavlović: „To je zanimljivo pitanje i iz ugla Vašingtona, a isto tako, pošto sam se vratio iz Beograda, moram reći da sam bio suočen sa dosta različitim reagovanjima, i sa tamošnje strane, znači u Srbiji gde uglavnom dominira procena da je dobro za Srbiju što se povezuje sa nekadašnjom velikom svetskom silom i sa silom, koja sada u regionu očigledno igra sve zapaženiju ulogu i sve je konstruktivnije prisutna kako na medjunarodnoj sceni, tako i u bilateralnim odnosima sa Beogradom, ne uzimajući u obzir poznatu činjeincu, koja se ne dopada mnogima u Beogradu, a to je da je Turska medju prvima priznala nezavisnost samoproklamovane vlade u Prištini. Medjutim, Turska, a to je vidjenje i ovdašnje strane, znači američke, je veoma jak, pre svega ekonomski činilac u našem regionu, kao i van Balkana, prema Bliskom istoku. Drugo, Turska je za Ameriku i dalje jak kandidat, bez obzira na odbijanje Brisela, za neko buduće članstvo u EU i procenjuje se ovde da bi u nekom paketu sa preostalim balkanskim kandidatima, možda Brisel bio raspoloženiji da proguta učlanjenje Turske u EU. To bi po proceni Amerike bilo vrlo važno, imajući u vidu nastojanja da se zatvori taj bok evropske unije prema Bliskom i Srednjem istoku.“