Linkovi

Paradoks Tomasa Džefersona

  • Džuli Tabu

Rezidencija Tomasa Džefersona u Montičelu

Rezidencija Tomasa Džefersona u Montičelu

Tomas Džeferson, tvorac američke Deklaracije nezavisnosti, pisao je da su “svi ljudi stvoreni jednaki.” Pa opet, ugledni i voljeni treći američki predsednik je celog života bio robovlasnik. Dve nove izložbe istražuju taj paradoks i pružaju nam podatke o nekima od robova koji su živeli i radili na njegovoj plantaži.To je prvi put da dve istaknute nacionalne ustanove – uključujući i Džefersonovu kuću u Montičelu – javno porede predsednikove ideje sa načinom na koji je vodio život.

Tomas Džeferson proveo je veći deo života u Montičelu, prostranoj plantaži blizu Šarlotsvila u Virdžiniji. Medjutim, iako je napisao Deklaraciju nezavisnosti, za života je bio vlasnik 600 robova. Ta protivrečnost je tema dve revolucionarne izložbe, od kojih je jedna postavljena u Montičelu. Stotine afroameričkih robova su zajedno sa svojim porodicama živele ovde, i radile na Džefersonovom imanju. Suzan Stajn je viši kustos u Montičelu. Ona kaže da je Džeferson bio rodjen u kulturi kojom je dominiralo ropstvo.

“U Americi je, u njegovo vreme, 20 odsto stanovništva bilo u ropstvu. A Džeferson je bio jedan od robovlasnika. Zato je dolazak u Montičelo prilika da ljudi razgovaraju o složenosti njegove ličnosti”

Stajn i drugi kustosi želeli su da posetioci sagledaju kompletnu sliku. Zato su rešili da pažnju usmere na robove sa Montičela. Mnogi od njih su živeli i radili na glavnoj ulici plantaže – Malberi Rou. Kompjuterska animacija pokazuje kako je ta ulica izgledala. Kuće i radionice nekih od robova biće rekonstruisane. Vormli Hjuz je bio Džefersonov glavni baštovan. On je negovao čuvene biljke i drveće Montičela.

“Vormli Hjuz je sadio cveće, drveće… On je iskopao i grob svog gospodara, Tomasa Džefersona, u julu 1826.

Istoričarka Sinder Stenton saznala je o Hjuzu i drugim robovima iz Džefersonovih beležaka. Ali njoj to nije bilo dovljno. Pre gotovo 20 godina, zajedno sa jednim kolegom započela je projekat usmene istorije kako bi pronašla potomke robova sa Montičela.

“To je način da se sagleda kako je institucija ropstva bila surova i tlačiteljska, ali su unutar te institucije ljudi mogli da vode život pun vrednosti, i da svoje vrednosti i veštine prenesu na svoju decu.”

Keren Hjuz Vajt je potomak Vormli Hjuza. Ona prikuplja umetničke i druge predmete vezane za ropstvo. Vajt je prisustvovala jednom skupu usmene istorije u Montičelu pre 15 godina.

“Saznala sam gde su moji preci koračali, saznala gde su radili. Tura je bila napravljena specijalno za nas, i znali smo gde je naše mesto u opštoj šemi Montičela, kuće predsednika Džefersona.”

Vajt kaže da je počela da bolje razume Džefersona.

“Mislim da je on bio sjajan čovek kao osnivač nacije, ali isto tako znam da je u njegovom ropstvu živelo mnogo mojih predaka. Tako da se sve svodi na to da učimo o odredjenom istorijskom trenutku, i priznamo kakav je bio, umesto da pokušavamo da ga predstavimo na ovaj ili onaj način.”

Na drugoj izložbi, koju je postavio Smitsonijanov Nacionalni muzej afroameričke istorije, na velikom zidu je spisak imena svih Džefersonovih robova. Reks Elis je jedan od kustosa izložbe.

Da bi se Džeferson jasno sagledao, morate da ga posmatrate kroz oči njegovih robova. Čak i ako je jedino što znamo o njima njihovo ime – i to ime je značajno.”

Tomas Džeferson umro je na 50. godišnjicu potpisivanja Deklaracije o nezavisnosti, gotovo 40 godina pre ukidanja ropstva u Americi. Sahranjen je ovde, u Montičelu, a tu verovatno počiva i nekolicina njegovih robova, iako u neobeleženim grobnicama.

XS
SM
MD
LG