Linkovi

Sitilidis: Kriza na Krimu utiče na pristup Balkanu

  • Branko Mikašinović

Američki analitičar Džon Sitilidis smatra da bi Zapad mogao da ubrza proces proširenja EU i prijema balkanskih zemalja, posebno u NATO, u svetlu trenutnih nastojanja Crne Gore i Makedonije.

Politikolog i predsednik konsultantske firme “Trilogy Advisers” Džon Sitilidis, u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem osvrnuo se na posledice ukrajinske krize na odnose Rusije sa Sjedinjenim Državama i Evropskom unijom, kao i na balkanski region.

Sitilidis: “Dalja de-eskalacija napetosti izmedju SAD i Evropske unije na jednoj strani, i Rusije na drugoj, zavisiće u velikoj meri od toga šta su stvarni ciljevi Moskve u tom regionu i šta definiše svojom interesnom sferom. SAD imaju mali broj opcija i to je razlog zbog kojeg Vašington reaguju relativno mlako. SAD mogu da preduzmu neke vojne mere, ali ne kao pretnju Rusiji, već više kao podršku evropskim saveznicima, uključujući centralnu Evropu, Baltičke i Balkanske zemlje. Takva vojna mera bi mogla da se ogleda u zajedničkim vojnim manevrima, kojima bi se pružila uveravanja o našoj vojnoj podršci, posebno zemljama članicama NATO-a. Dakle vojna intervencija se isključuje, mada na raspolaganju stoje značajne političke, finansijske i ekonomske sankcije.”

Glas Amerike: Kakva bi mogla da bude uloga ili pozicija EU u pogledu rešavanja ukrajinske krize?

Sitilidis: “Već niz godina EU ima isti problem u nastojanjima da postane uspešana politička unija i globalni akter u ovakvim situacijama. Kada imate ovakvu krizu, kome ćete se obratiti u Evropskoj uniji, mada načelno postoji politička nomenklatura u Briselu, ali vi razgovarate sa nemačkom kancelarkom, francuskim predsednikom, britanskim premijerom, dakle sa zvaničnicima koji predstavljaju svoje zemlje, a ne kolektivno EU. U ovom slučaju, glavni akteri su Rusija i Nemačka, koje imaju i zajedničku istoriju, velike trgovinske odnose i energetsko-ekonomsku medjuzavisnost. To znači da će Nemačka biti vodeća zemlja koja će voditi razgovore sa Rusijom, a njenim stopama će najverovatnije ići i ostatak Evrope.”

Glas Amerike: Neki analtičari tvrde da će SAD razviti mehanizam za sprečavanja daljeg ruskog mešanja u unutrašnje poslove Ukrajine?

Sitilidis: Rusija istorijski,verski, kulturološki i geografski smatra Ukrajinu povezanu sa ruskom sferom interesa i strateškim interesima. Nagomilavanje ruskih turpa na ukrajinskoj granici predstavlja pritisak na ukrajinske vlasti bez obzira da li su one pro-ruske ili pro- zapadne. Drugo, ne verujem da Rusija u ovom momentu ima nameru da interveniše u Ukrajini, već da želli da obezbedi svoj uticaj preko ruske populacije i bude učesnik u daljim kretanjima u toj zemlji.”

Glas Amerike: Kakve bi mogle da budu posledice krize u Ukrajini i ankeksije Krima na Balkanske zemlje?

Sitilidis: “Biće značajnih posledica za Balkan, kako u pogledu Bugarske i Rumunije, kojima će biti potrebna dalja uveravanja i podrška u pogledu njihovog statusa u EU, ali i zaštita. Mislim da će Zapad od sada biti intenzivnije angažovan u Rumuniji i Bugarskoj, ali i na prostoru bivše Jugoslavije. Zapad bi mogao da ubrza proces proširenja EU i prijema balkanskih zemalja, posebno u NATO, u svetlu tekućih nastojanja Crne Gore i Makedonije. U pogledu Srbije, videćemo paralelna nastojanja na učlanjenju Beograda u EU, uz sve veću normalizaciju odnosa sa Kosovom, i konačnog evropskog prihvatanja tog regiona, kao dela starog kontinenta i svojih partnera Evropske unije.
XS
SM
MD
LG