Linkovi

Sitilidis: Predah za Grčku i evrozonu


Sitilidis: U Nemačkoj je u toku debata u kojoj vodeće poslovne i političke ličnosti smatraju da je važnije pružiti pomoć Španiji i Italiji nego Grčkoj
Sitilidis: U Nemačkoj je u toku debata u kojoj vodeće poslovne i političke ličnosti smatraju da je važnije pružiti pomoć Španiji i Italiji nego Grčkoj

Saradnik vašingtonskog Centra "Vudro Vilson" komentariše ishod parlamentarnih izbora u Grčkoj

Sitilidis: “Pobeda konzervativne Nove demokratije omogućava predah grčkoj ekonomiji i političkim strukturama evrozone da se pronadje privremeno rešenje za fundamentalne strukturne probleme te grupacije u njenom sadašnjem stanju. Dobra vest iz Grčke je da na površinu nije, pre svega, izbila čvrstorukaška neokomunistička koalicija, a loša je da su neokomunistička koalicija i komunistička partija zajedno dobile oko 30 odsto glasova. Kontradikcija u Grčkoj je da većina Grka ne želi da prihvati bilo koji deo najnovijeg sporazuma o finansijskoj pomoći, ali očekuje da ostane u evrozoni na osnovu svojih kriterijuma, a ne kriterijuma takozvane trojke, tj. MMF-a, Evropske centralne banke i Evropske komisije. To su oprečni stavovi.”

Glas Amerike: Sledeći izazov Grčkoj će biti upravo uslovi sporazuma o finansijskoj pomoći?

Sitilidis: “U Briselu postoji jasan stav u pogledu najnovije verzije sporazuma sa Grčkom – naime, da on neće moći u potpunosti da bude primenjen u toj zemlji. Većina Grka je protiv sporazuma o pomoći. Zemlje evrozone koje žele da Grčka ostane u njoj, ponudiće izvestan stepen fleksibilnosti. Medjutim, ja verujem da će ta fleksibilnost biti minimalna i da će se odnositi na uslove servisiranja, odlaganja strukturnih reformi od 2014. do 2017. i na eventualno preispitivanje uslova vraćanja sredstava Evropskoj centralnoj banci. Verujem da će trojka, posebno kancelarka Merkel, zadržati čvrst stav i insistirati da Grčka sprovede u delo strukturne reforme, što se odnosi i na sporazum sa MMF-om iz 2010. Dve godine kasnije, Grčka još uvek nije sprovela reforme u pogledu privatizacije, efikasnije poreske administracije, jakih mera protiv korupcije, fleksibilnosti radne snage, itd., a bez tih reformi Grčka neće moći da se izbavi iz sadašnje krizne situacije.”

Glas Amerike: Da li će Nemačka usvojiti vanredne kredite za Grčku u svetlu dodatnih ekonomskih pritisaka u Španiji i Italiji?

Sitilidis: “U Nemačkoj je u toku debata u kojoj vodeće poslovne i političke ličnosti smatraju da je važnije pružiti pomoć Španiji i Italiji da bi se sačuvala evrozona, nego Grčkoj, čija ekonomija je marginalna i predstavlja samo dva posto ukupnog bruto društvenog proizvoda zemalja evrozone. Drugim rečima, oni smatraju da se Grčkoj može dozvoliti da napusti evrozonu da bi se zaštitile Italija i Španija, treća i četvrta ekonomija po važnosti u Evropi. Drugi opet smatraju, da bi odlazak Grčke mogao da uzrokuje domino efekat i dovede u pitanje stabilnost evra, pa i političku koheziju EU. U ovom trenutku preovladuje mišljenje da bi trebalo omogućiti Grčkoj da na uredan način napusti evrozonu, umesto da se to dogodi nekoliko godina kasnije uz daleko teže posledice.”
XS
SM
MD
LG