Jedan od najistaknutijih festivala dokumentarnog filma u Sjedinjenim Državama – Silverdoks, godišnje privuče i do 30 hiljada gledaoca, koji željno iščekuju najnovije filmove o društvenim i političkim pitanjima iz svih krajeva sveta. Jedna od tema festivala ove godine jeste izgradnja mira.
U predgrađu države Merilend, Silver Springu, nadomak Vašingtona, ljubitelje filma okupila je velika selekcija dokumentarnih filmova. Interesovanje je ogromno.
Mnogi od posetilaca su došli da bi uživali u umetničkim filmovima sa snažnom političkom ili društvenom porukom. Jedan od takvih filmova je svakako “Love During Wartime” (Ljubav u ratno vreme), koji je deo ovogodišnje serije dokumentaraca o izgradnji mira, prikazanih u okviru filmskog festivala Silverdoks.
Film Gabrijele Bijer prati priču mladog para: Osame, sa palestinske teritorije koja je pod okupacijom Izraela, i Džasmin Jevrejke iz Izraela. Mladi par odlučuje da se venča, ali oni su fizički razdvojeni jer izraelska vlada odbija da izda Osami boravišnu dozvolu, a za Džasmin bi bilo nemoguće da mirno živi na okupiranoj Zapadnoj Obali sa Palestincima.
Mladi bračni par se zato privremeno naseljava u Berlinu, ali njihovi životu ostaju nesređeni.
Rediteljka kaže da njen film stavlja ljudsko lice na Izraelsko-palestinski konflikt.
“Planiramo da predstavimo film i Palestincima, ali i u Izraelu i da pozovemo izraelske sudije da ga pogledaju. Jedna je stvar poštovati zakon, ali mislim da kad vide kroz šta ljudi zapravo prolaze, kakve su posledice, možda će im to pomoći”, priča Bijer.
Gledaoci se potpuno slažu.
“Male, ljudske priče poput ove mnogo više utiču na ljude da premoste razlike nego političke rasprave”, smatra mladić koji je pogledao film, dok jedna žena dodaje, “Veoma je dirljivo. Sada vidimo koliko ne znam i ne razumem, ali mi je pomoglo da bolje razumem”.
“Ljubav bi trebalo da dosegne izvan granica”, smatra drugi mladić.
“Love During Wartime” (Ljubav u ratno vreme) jedan je od pet dokumentaraca koji su izabrani za ovogodišnju seriju izgradnje mira.
Tara Sonenšajn je izvršna potpredsednica američkog Instituta za mir, koji je pomogao pri odabiru za ovu seriju.
“Institut za mir veruje da rešenje leži u angažovanju čitavog društva. Svako ima potencijal da bude graditelj mira”, priča Sonenšajn.
Film “Diary” (Dnevnik) ima sličnu poruku. Reditelj Tim Heterington pokušao je da sumira svojih deset godina ratnog izveštavanja u 20-ominutnom dokumentarcu. Ovaj film je snažna priča iz ličnog ugla o tome kako izgleda biti na frontu – od Avganistana do Liberije. Sada, dva meseca otkako je Heterington poginuo izveštavajući iz Libije, ovaj film ima još mračniji efekat na gledaoce. Njegov glas se čuje čak i iz groba.
“The Rescuers” (Spasitelji) reditelja Majkla Kinga još jedan je u nizi filmova o izgradnji mira. On prati priču 12 diplomata koji su se tokom Drugog svetskog rata suprotstavili sopstvenoj vladi kako bi spasili hiljade Jevreja iz okupirane Evrope.
Međutim umesto odlikovanja, oni su isključeni iz diplomatskog kora svoje zemlje. Reditelj Majkl King napravio je ovaj film kako bi nas podsetio da genocid postoji i danas.
“Tokom 20. veka preko 100 miliona ljudi je izgubilo živote u genocidu. To je prosto neverovatno, a događa se i danas. Vidite šta se dešava u Libiji, tamo ima hiljada i hiljada izbeglica, kao i u Sudanu, Egiptu, a gde su spasioci? Gde su oni?", pita se reditelj Majkl King.
Dokumentarci nemaju moć da zaustave genocid ili reše konflikte, ali oni mogu da započnu dijalog, da nas podsete na humanost i da nam podignu nivo svesti u vezi sa tim pitanjem.