Povodom desete godišnjice svrgavanja sa vlasti Slobodana Miloševića, kolega Branko Mikašinović razgovarao je sa potpredsednikom vašingtonskog Instituta za mir, Danijelom Serverom, o učinku koji je Srbija postigla tokom protekle decenije i predstojećoj poseti državne sekretarke Hilari Klinton Zapadnom Balkanu.
Server: “Veoma mnogo se postiglo od pada Miloševića. Pod Miloševićem Srbija je bila zatvoreno društvo, koje je pravilo probleme širom Balkna i taj režim nije imao podršku Zapada. Srbija je danas demokratska država koja nailazi na veoma povoljan prijem na Zapadu i ima otvorena vrata za ulazak u EU i NATO. Naravno, Srbija mora da se kvalifikuje da bi ušla u uniju, a u pogledu NATO-a to je njena odluka, pošto je niko ne prisiljava na članstvo u alijansi. U stvari, ne znam nikoga ko ne želi da Srbija postane članica te dve organizacije. Od pada Miloševića do danas imate ogromnu razliku i napredak.”
Glas Amerike: Kako biste procenili predstojeću posetu državne sekretarke Hilari Klinton Beogradu, Prištini i Sarajevu?
Server: “Ta poseta je znak da državna sekretarka smatra situaciju na Balkanu ozbiljnom. Lično se nadam da će ona krenuti putem rešavanja dva glavna preostala problema na Balkanu, a to su Kosovo i Bosna i Herecegovina. Na oba mesta postoje predlozi za podelu teritorije - u pogledu severnog dela Kosova i Republike Srpske - te se nadam da će Klinton, ako želi da pokrene stvari sa mrtve tačke, zahtevati od Beograda da se odrekne svojih teritorijalnih ambicija na Kosovu i u Bosni, ako želi da postane član NATO-a, pa i EU. Naravno, Beograd će reći da nema teritorijalnih ambicija u Bosni i Hercegovini, ali Tadić je nedavno otvoreno podržao kandidata u Republici Srpskoj, koji ima teritorijalne ambicije i koji je obećao referendum o nezavisnosti Republike Srpske. To bi bio uzrok nevoljama, a Srbija bi trebalo da zauzme jasan stav u pogledu toga.”
Glas Amerike: Kako ocenjujete rezultate izbora u Bosni i Hercegovini?
Server: “Teško je reći tačno kakav će biti ishod izbora. U Republici Srpskoj je jasno da je pobednik i centralna ličnost Milorad Dodik. U federaciji je Socijal-demokratska stranka postigla značajne reuzltate, mada se još ne zna tačno da li će imati najveći broj poslanika, što je najvažnije i ključni faktor u procesu formiranja vlade. Lično mislim da će Dodik nastojati da što više oteža formiranje vlade na nacionalnom nivou da bi dokazao da je federalna vlast nefunkcionalna.”
Glas Amerike: Da li dolazak sekretarke Klinton ukazuje na ponovnu i intenzivniju angažovansot SAD na Balkanu, umesto prepuštanja vodeće uloge EU?
Server: “Amerikanci bi želeli da prepuste Balkan Evropskoj uniji, ali i da imaju garancije da će biti uspešna bez SAD. Mislim da je greška pretpostaviti da bi Evropljani bili uspešni u pogledu Balkana, posebno u pogledu Kosova, bez SAD. Dakle, američka pomoć je i dalje potrebna na Balkanu. U tom regionu i dalje imate sporna pitanja, recimo, izmedju Hrvatske i Slovenije, u Albaniji, i naravno, u Bosni i Hercegovini i na Kosovu. Medjutim, kada se radi o teritorijalnim pitanjima, nastojanjima Dodika da podeli Bosnu i Beograda da zadrži severni deo Kosova, Sjedinjene Države moraju da deluju kategorično, izmedju ostalog i zbog toga što stav EU o nekim od tih pitanja nije jedinstven.”
