2011-ta odlazi u istoriju, kao godina koju će mnogi u Srbiji želeti da što pre zaborave. Bilo je naravno i lepih vesti, ali sve je nekako ostalo u senci teških pregovora sa Evropom, sa jedne, i sve lošijim životom građana sa druge strane.
O 2011-toj se može govoriti na različite načine i različitim argumentima dokazivati da li je to bila ovakva ili onakva godina. Moglo bi se reći da je Srbija uspela da privuče najviše stranih investicija u regionu, da je dinar kroz celu godinu stabilan na oko 100 dinara za evro, da je inflacija u granicama projekcija, da se zemlja manje-više uspešno bori sa strukturnim reformama. Ali, uprkos statističkim vratolomijama, ostaje utisak da je 2011-ta bila teška godina, u kojoj se loše živelo i koja se završila na način koji nismo očekivali:
"Možda je generalni utisak da je loša pre svega zbog ekonomije i zbog toga što ljudi nisu videli ubedljiv odgovor tokom 2011-te da li će ekonomska kriza uskoro biti završena", smatra glavni i odgovorni urednik agencija Beta Ivan Cvejić.
"Jedna teška godina koju nismo dočekalo najspremnije. Mislim da nismo imali instucije, društvenu svest i konsenzus za ovako velike izazove", ističe Nikola Jovanović iz Centra za novu politiku.
U 2011-tu se ušlo pod bremenom akcionog plana, kojim je Vlada preuzela obavezu da do jeseni ispuni važne reforme, od kojih je zavisila ocena Evropske komisije i odluka o zahtevu Srbije za dobijanje statusa kandidata:
"Vlada je negde od starta mislila da će politička klima biti pozitivna i shvatila je značaj akcionog plana, odnosno preporuka Evropske komisije. Naravno, bila je kriza na proleće vezano za političke odnose u koaliciji. Sa hapšenjem preostala dva optuženika smatralo se da vetar duva u naša jedra i da možda i neće morati da se sve stvari iz akcionog plana sprovedu", navodi Jovanović.
Konačno, prva polovina 2011-te je donela i praktični završetak saradnje sa Tribunalom u Hagu iznenadnim hapšenjem prvo Ratka Mladića, a zatim i Gorana Hadžića. Činilo se da je u tom trenutku Evropa na dohvat ruke Srbiji, ali su stvari vrlo brzo krenule neočekivanim tokom i okretanjem kosovskom problemu:
"Srbija je tim hapšenjima stekla zaista neke prijatelje u Evropi poput Karla Bilta i generisano je zaista neko pozitivno raspoloženje vezano za evropske integracije. Međutim, vrlo brzo smo videli da ključni akteri, pre svega Nemci, zaista vezuju kosovsku sa evropskom agendom."
Kraj jula i iznenadna akcija kosovskih vlasti kojom su pokušali da preuzmu granične prelaze Jarine i Brnjak dramatično su ubrzali razvoj događaja. Situacija na severu Kosova je dovedena do usijanja, bilo je i mrtvih i ranjenih u sukobima oko prelaza i barikada kojima su kosovski Srbi pokušali da sačuvaju dotašnje pozicije. Poruka Evrope, a pre svega Nemačke bila je vrlo jasna – bez rešavanja političkih uslova vezanih za Kosovo Srbija ne može ni da pregovara o statusu kandidata:
"Jednostavno se pitanje Kosova stavilo na vrh agende, u ovom slučaju evropske agende Srbije. I tada imamo definitivno poklapanje evropske i kosovske agende, što Srbiji ne odgovara budući da je Kosovo složen politički problem koji zahteva vreme."
Pregovori sa Prištinom su ubrzano nastavljeni, a sa druge strane, regionalna saradnja, pre svega u odnosima sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom je tokom 2011-te praktično podignuta na viši nivo, ali sve te lepe vesti nisu uspele da prikriju sve težu ekonomsku situaciju. Pregovori sa MMF-om su uspešno okončani, ali je borba sa korupcijom u stagnaciji, životni standard u padu, a broj nazaposlenih sve veći:
"Država nije učinila vidljiv napor da najpre pokaže da je sama spremna da štedi. Ono što je prvo na usnama gradjana Srbije je a zašto država ne smanji najpre sebe", ističe Cvejić.
"Rak rana, mek trbuh Srbije jeste ekonomija. Država koja ima veliki broj i nezaposlenih i siromašnih ne može biti ozbiljno shvaćena na medjunarodnoj smeni. Tako da u tom smislu tumačim i ono što je predsednik rekao nedavno, da je glavni problem Srbije ekonomija", smatra Nikola Jovanović.
Na kraju, ostaje prognoza o 2012-toj, godini koja praktično počinje krajem februara ponovnim razmatranjem u Briselu zahteva za kandidaturu Srbije. A pod teretom prvo parlamentarnih, a zatim i predsedničkih izbora, mnogi u Srbiji veruju da će to biti još jedna izgubljena i nimalo laka godina:
"Kada je izborna godina, energija, snaga, razmišljanje, motivi ljudi koji se bave politikom i vodjenjem države je preusmerena na to šta će se dogoditi na izborima",kaže Ivan Cvejić.
"Ako nam izborna godina bude godina populizma, ako nam bude godina starih matrica onda možemo reći da će biti i ona teška ako ne i izgubljena kao što je u velikoj meri bila i ova", navodi Jovanović.
Makar simbolično Beograd i Srbija će u 2012-tu ući sa lepim i skupim novim mostom na Adi, ali je teško i nerealno očekivati da će godina pred nama proteći u takvom tonu. Stariji i mudriji bi bili zadovoljni makar i time da 2012-ta ne bude teža od godine koju ispraćamo.