Uz ocenu da niko u Srbiji nema razlog da traži politički azil u zemljama EU, ambasador Nemačke u Srbiji Volfram Mas je istakao da Vlada Srbije u saradnji sa vladama EU država radi na rešavanju ovog problema.
Ambasador Nemačke u Srbiji Volfram Mas poručio je danas da niko iz Srbije nema razloga da traži politički azil u Evropskoj uniji. Po podacima koje je Mas izneo na današnoj konferenciji o prisilnim migracijama u Srbiji, od sticanja vizne liberalizacije krajem 2009-te 2,5 miliona građana Srbije putovalo je u EU bez viza, ali je samo mali broj ljudi je to pravo zloupotrebilo. U 2010. godini 4.254 osobe su vraćene iz Unije po sporazumu o readmisiji, dok su 1.124 osobe vraćene u prvih pet meseci ove godine, rekao je Mas:
"Ne postoje razlozi da neko ko je iz Srbije traži politički azil u EU. Vlada Srbije, kao i vlade zemalja EU koje su zabrinute zbog lažnih azilanata, zajedno sarađuju na rešavanju ovih problema."
"Unija snažno podržava zemlje u ovom procesu – primera radi, od 2007. godine EU je donirala skoro 40 miliona evra za projekte koji se tiču migracija u Srbiji", kazao je zamenik šefa delegacije EU u Srbiji Adriano Martins.
Nemački ambasador je ocenio da, posle decenije od kosovskog sukoba, ostaje nerešen problem interno raseljenih lica, kao i da treba iskoristiti dijalog Beograda i Prištine za poboljšanje njihove situacije i poboljšanje kvaliteta života svih ljudi u regionu.
A kako je rekao šef pregovaračkog tima Beograda Borislav Stefanović u ostatku Srbije boravi skoro 200.000 interno raseljenih sa Kosova i Metohije, koji ne mogu da ostvare svoja osnovna prava, pravo na povratak, imovinu i pravo na bezbednost. Stefanović je izrazio nadu da će i Priština, uz pomoć prijatelja iz međunarodne zajednice može doći do razumevanja ovih problema:
"To nam daje nadu da u narednim sastancima, rešavajući ove krucijalne, sistemske stvari, možemo najzad doći i na temu razgovora o povratku i omogućavanja ljudima da se vrate na svoja ognjišta, ili da koriste svoju imovinu koja je, ili uzurpirana ili na neadekvatan način tretirana."
S obzirom da se dijalogom Beograda i Prištine došlo na prag uklanjanja prepreka u slobodi kretanja, naredni najveći zadatak u dijalogu sa Prištinom je pitanje katastar, odnosno ujednačavanje dva razlitiča sistema u ostatku Srbije i na Kosovu i Metohiji, dodao je Stefanović.