Linkovi

Mediji i cenzura u Srbiji

  • Rade Ranković

Premijer Srbije Aleksandar Vučić

Premijer Srbije Aleksandar Vučić

Reke u Srbiji se još nisu ni povukle, a priča o cenzuri je krenula - kako zbog privođenja ljudi koji su na društvenim mrežama iznosili različita mišljenja i informacije, a što je vlast ocenila kao širenje panike, tako i zbog skidanja nekoliko tekstova sa interneta i blogova.

Ako želite doznati kakvo je stanje demokratije u nekoj zemlji, pogledate stanje slobode medija u toj državi – izjavio je svojevremeno evropski komesar za proširenje Štefan File, i to je rečenica koja se ovih dana često citira kada se govori o cenzuri i stanju u medijima u Srbiji.

A o tome kakva je situacija na medijskog sceni – odgovor zavisi od toga koga pitate – nasuprot premijeru Aleksandru Vučiću i vladajućoj SNS, koji svakodnevno govore o prljavoj kampanji protiv vlasti, sa mno-gih strana stižu malo drugačiji, upozoravajući glasovi – pre svega od samih novinara i ombudsmana Saše Jankovića, do OEBS-a, nevladinog sektora, pa i slabe opozicije. Iz Brisela, stiže vrlo jasna poruka.
I
"Sloboda izražavanja i sloboda medija su ključni principi i svaka zemlja u procesu proširenja mora vodi računa o tome. Mi stavljamo veliki akcenat na to pitanje u našim godišnjim izveštajima o napretku i nastav-ljamo da pratimo tu temu.", kaže Peter Stano.

Kako kaže Maja Bobić iz Evropskog pokreta u Srbiji poglavlja 23 i 24, koja su posvećena pitanjima pravne države, sloboda i prava građani-na, slobode medija su izuzetno važna u Briselu i zato su to poglavlja koja se među prvima otvaraju i poslednja zavaraju.

Posle Bugarske, Rumunije, i još više Hrvatske, čini se da će se i Srbija mučiti oko istih tih stvari:

"Kada govorimo o evropskoj Srbiji, Srbiji koja je članica EU, što kao što smo često čuli nije cilj po sebi, onda govorimo o jednoj zemlji koja je slobodna, demokratska i otvorena, i u kojoj postoji zagarantovano apsolutno pravo građana i medija da se izjašnjavaju, da iznose drugačije i različite stavove i da to njihovo pravo mora biti zagarantovano ne samo Ustavom i zakonom, već mora da bude zagarantovano u čitavom pravnom sistemu.", kaže Maja Bobić.

Novinar Novog magazina Ratko Femić, kaže da je, osim cenzure i autocenzure, veliki problem novinarstva u Srbiji i ono što je zaštitnik gra-đana Saša Janković nazvao tabloidizacijom države – da se određeni insti-tucionalni procesi sele u povlašćene tabloide, koji dobijaju detalje iz istra-ge, najavljuju hapšenja i blate sve koji kritikuju vlast:

"Tabloidi sami po sebi nisu problem. Mnogo ljudi čita tabloide, i ja čitam tabloide, nije to sporno. Sporno je držati određene listove da budu kao štaka vlasti. Kao neka pretorijanska garda koja će svakoga ko se usudi da uputi neku kritiku da provuče kroz medijsko blato, da ga optuži.", ukazuje Ratko Femić.

"Morate apsolutno da budete otvoreni za svaku vrstu kritike, sugestije, konstruktivnog paredloga, pa i manje konstruktivnog predloga. Uopšte nije vaš posao da se svađate ili polemišete sa takvim stvarima, već da pokušate da onim što su konkretne reakcije i dela, i naravno neki ozbiljni odgovori na neke ozbiljne zabrinutosti, da odgovorite na ono što su strahovi ili mišljenja građana.", navodi Maja Bobić.

Sagovornici Glasa Amerike ocenjuju da je pismo premijera Vučića predstavnici OEBS-a za slobodu medija Dunji Mijatović otkrilo i stav vlasti prema nezavisnim regulatornim telima, o čemu dodatno svedoči i oduzimanje, pa privremeno vraćanje službenih vozila Povereniku za slo-bodan pristup informacijama ili pitanje zaposlenih u Kancelariji zaštit-nika građana i njegove plate:

"Pominje se, između ostalog i takozvana regulatorna tela. Ne znam šta znače “takozvana regulatorna tela”- U Srbiji postoji Ustav i zakon koji definiše šta su to nezavisna regulatorna tela, kao što su ombudsman, poverenik. Problematično je kada vam premijer to stavlja pod znake navoda.," kaže Maja Bobić.

"To je direktan atak države, Vlade na kontrolne institucije. Na institucije koje po Ustavu treba da ocena da li postoji kršenej određenih ljudskih prava. A u ovom slučaju čini mi se da je ombudsman zaključio da je postojalo kršenje ljudskih prava.", ističe Ratko Femić.

Sama priča o cenzuri i lošoj medijskoj situaciji u Srbiji govori da stvari ne idu u dobrom pravcu i da Beograd još nije shvatio do kraja po-ruku Brisela o važnosti slobode izražavanja i slobode medija. Donošenje zakona i strategija odavno nije dovoljno, sada se mere samo dela.
XS
SM
MD
LG