Signali govore da Srbiju sve ozbiljnije pogađa drugi talas svetske ekonomske krize i u tom kontekstu novi sporazum Srbije sa MMF-om je došao u pravi čas. Šta Beogradu donosi novi aranžman iz predostrožnosti i koje su najozbiljniji finansijski i ekonomski problemi koji mogu pogoditi Srbiju?
Dve nedelje, reklo bi ne preterano napetih i teških pregovora bilo je dovoljno predstavnicima srpskih vlasti i Misije Međunarodnog monetarnog fonda da postignu dogovor o novom osamnaestomesečnom aranžmanu. Kako objašnjava jedan od učesnika u pregovorima, profesor Boško Živković, to što novi aranžman sa MMF-om nosi oznaku “iz predostrožnosti” ne znači da se on ne mora poštovati i da Srbija ima mogućnost izbegavanja preuzetih obaveza:
"On prosto nije tako strog, tako rigorozan kao prethodni, klasični stend baj aranžman. Ovaj sporazum je nešto fleksibilniji, ali ne manje koristan nego prethodni."
Korist se, po rečima sagovornika Glasa Amerike ogleda i po samom trenutku u kome je došlo do sklapanja sporazuma sa MMF-om – drugi talas krize je zahvatio svet i u takvim okolnostima svaki signal o stabilnosti postaje jako važan:
"Kao što znate dosta brzo se razvija novi krizni proces. Srbija već oseća efekte tih događaja, tog procesa, i čini mi se, kao što je i prethodni sporazum bio koristan za Srbiju jer je u odnosu na okolne zemlje progurala krizu nešto lakše i uspešnije nego nama slične zemlje, i ovaj sporazum može biti u tom smislu koristan."
Ovoga puta, stručnjaci MMF-a je u pregovorima nisu previše bavili monetarnom politikom – u centru njihove pažnje bila je fiskalna politika – koja je, inače u sveti problem broj jedan:
"Fiskalna politika kod nas jeste bitna prosto zato što ona može biti uzročnik poremećaja. Za sada ona to nije, za sada ne postoje ozbiljni rizici da to bude, ali ona jeste bila predmet posebne pažnje zato što postoje neki rizici i problemi unutar fiskalnog korpusa koji mogu izazvati nevolju, naročito ako se krizni proces razvije dublje nego što je on danas."
S obzirom da su se dve strane u pregovorima brzo složile u oceni da privredni rast u Srbiji počinje da slabi, zbog čega je deficit u budžetu povećan sa 4,1 na 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, MMF kao jedini spas vidi povećanje investicija, a kako je istakao i šef Misije MMF-a Albert Jeger, jedan od osnovnih ciljeva novog aranžmana je pobojšanje investicione klime u Srbiji:
"To je jedan ipak signal, pre svega investitorima i kreditorima napolju da se ovde vodi jedna održiva i racionalna ekonomska politika", kaže Stojan Stamenković sa Ekonomskog instituta u Beogradu.
"Mi moramo oko toga biti potpuno saglasni sa MMF-om, jer bez investicija na duži rok mi ne možemo opstati. Prosto zato što se u ovoj zemlji jako malo proizvodi, ono što mi zovemo razmenjivi proizvodi", ističe Živković.
Ekonomisti se slažu u još jednom detalju – obaveza koju je Vlada preuzela – da će naći prostor za uštedu 15 do 20 milijardi dinara je nešto što će, po njihovoj proceni, biti jako teško ostvarivo, pogotovu u budžetu koji već u minusu:
"Program koji je dogovoren sa Fondom predviđa već za rebalans ovogodišnjeg budžeta i njegovu realizaciju dodatne neke mere štednje, ali vrlo oštre mere štednje i za budžet 2012-te godine", navodi Stojan Stamenković.
"Ako pak privredna aktivnost bude niža od projektovane stope rasta od dva posto, bojim se da će problem biti veći od ušteda", kaže Živković.
"Moraće da se štipka na mnogo mesta, na materijalnim rashodima, pa čak i na zaradma u javnom sektoru dogodine i na svim drugim instancama", kaže Stamenković.
Kada se uzme u obzir činjenica da Srbija ulazi u predizbornu godinu, dakle godi-nu u kojoj političari vole prekomerno da troše jureći za glasovima birača, veliko je pita-nje koliko će se realno uštedeti. Ako je za utehu, MMF je valjda tu da nas nadgleda.