Linkovi

Pogoršano stanje ljudskih prava u Srbiji

  • Rade Ranković

Ivan Protić i Vesna Petrović na predstavljanju izveštaja Beogradskog centra za ljudska prava, Beograd, 2. april 2012.

Ivan Protić i Vesna Petrović na predstavljanju izveštaja Beogradskog centra za ljudska prava, Beograd, 2. april 2012.

Nizak nivo poverenja građana u pravosuđe, kao i trend porasta predstavki Evropskom sudu za ljudska prava protiv Srbije u 2011-oj - samo su neki od pokazatelja o sve lošijem stanju ljudskih prava u Srbiji - pokazalo je istraživanje Beogradskog centra za ljudska prava.

Ekonomska kriza i ponašanje vlasti glavni su razlozi zbog kojih je stanje ljudskih prava prošle godine bilo gore nego 2010-e, a obuzetost egzistencijalnim problemima stvorila je veliko nezadovoljstvo građana i zabrinjavajuće je što socijalno nezadovoljstvo čini da u Srbiji jača nacionalistička desnica, upozorila je danas izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava, Vesna Petrović na predstavljanju izveštaja o stanju ljudskih prava u Srbiji u 2011-toj:

"Politička scena počinje da biva potpuno asimetrična i sve je više snaga desnog centra i krajnje desnice. Skoro sve stranke bez izuzetka koketiraju sa nacionalizmom. Posledice toga su mnogobrojne – pre svega suzbijaju se pokušaji da nastavi proces suočavanja sa prošlošću i da se uspostavi nekakva odgovornost za ratne zločine."

Najupadljiviji primer popuštanja pred predrasudama i agresivnošću takozvanih patriotskih organizacija bilo je otkazivanje Parade ponosa, naglasila je Petrović i dodala da je reforma pravosuđa pravosuđa u 2011-oj nastavljena sa trendom velikih grešaka i propusta.

Kako je istakao novinar Ivan Protić i tokom prošle godine napadi i pristisci na novinare su nastavljeni bez odgovarajućeg odgovora vlasti, dok ni jedan od ključnih problema nije rešen, a pogotovu transparentnost vlasništva nad medijima:

"Od 30 najvažnijih i najuticajnijih medija u Srbiji, čak za 18 njih se ne može odrediti pravi vlasnik."

Kako je rekao Protić medijska strategija je predvidela povlačenje države iz vlasništva nad medijima, ali je i povećala broj javnih servisa sa dva na osam što, kaže Protić, otvara široko polje za kontrolu i pritisak izvršne vlasti na elektronske medije.

XS
SM
MD
LG