Dodatni problem su dosta oštre poruke i zahtevi Nemačke, koji dodatno otežavaju poziciju Srbije.
Nedavnu posetu Ivice Dačića Briselu, prvu na funkciji premijera Srbije, teško bi bilo opisati kao neuspešnu. Ili kao uspešnu. Novom srpskom premijeru je, pre svega saopšteno šta se od Srbije očekuje, šta su briselski prioriteti, a evropski komesari Štefan File i Ketrin Ešton su sve sveli na jednu reč – normalizacija. Normalizacija odnosa Beograda i Prištine:
"File i Eštonova – oni su fokusirani na ovaj trenutak. Ovaj trenutak znači tehnički dijalog, znači razgovore o severu Kosova i znači normalizaciju, šta god značila normalizacija. Za ovaj trenutak važi pravilo – nema uslova. A ovaj trenutak može da traje 5-10 godina", kaže analitičar Dušan Janjić.
Poruka koju je, sa druge strane, izrekao predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc, po kojoj će Srbija morati da prizna nezavisnost Kosova ukoliko želi članstvo u EU, verovatno je mnogo manje prijala uhu srpskog premijera. Sagovornici Glasa Amerike ocenjuju da Fileova i Šulcova poruka ipak nisu u koliziji i razlika postoji samo u vremenskim perspektivama dve poruke. Naspram Filea i Eštonove koji govore o ovom trenutku, Šulc razmišlja o periodu koji će doći za 10 i više godina, kada Srbija bude na pragu EU:
"Šulc govori o kraju procesa. Pretpostavljam da sugeriše Dačiću da razmišlja o kraju procesa. Kraj procesa je onoga časa kada Srbija ulazi u EU. TO je sad možda 10-15-20 godina. Ali i to brzo prođe", ističe Janjić.
"Ako razmišljamo na duži rok, ja zaista ne mogu da zamislim EU u kojoj će sedeti i Kosovo i Srbija, a da nema nekog međusobnog priznavanja", smatra urednik spoljnopolitičke rubrike lista "Politika" Boško Jakšić.
Daleko veća opasnost nastavku dijaloga sa Prištinom preti ne iz Brisela, već iz Kosovske Mitrovice, slažu se u oceni sagovornici Glasa Amerike. Srbi sa Kosova su do sada bili odlučni da ne prihvate sporazume koje je Beograd postigao sa Prištinom i spremni da brzo podignu tenziju na severu Kosova:
"Prednost novih vlasti je to ona svojim ljudima treba da objasni je što ona svojim ljudima treba da objasni da to baš tako neće moći da ide, da od ideje podele nema ništa, a istovremeno da razbije sve ono što kod stanovništva postoji", kaže Jakšić.
Ono u čemu se naši sagovornici ne slažu je pitanje do koje će mere sever Kosova biti uključen u pregovore – hoće li Mitrovica direktno voditi dijalog sa Prištinom uz asistenciju Beograda, ili će biti manje ili više aktivan posmatrač razgovora Beograda i Prištine:
"Srbi treba da preuzmu odgovornost da pregovaraju sa Prištinom uz posredstvo međunarodne zajednice jer jedni drugima ne veruju. Beograd treba da bude taj koji će podržati Srbe stručno, diplomatski. I na kraju ratifikovati ili ne taj sporazum. Ali ne može Beograd da vodi umesto njih te razgovore", smatra Dušan Janjić.
"Ako postoji ideja da se stvari rešavaju na relaciji Kosovska Mitrovica - Priština, a da Beograd bude posmatrač, ili savetnik, konsultant takvih pregovora, mislim da je ona nerealna. Zato što bi se samim tim Srbija izbacila iz tog pregovaračkog toka, stvar bi ostala unutarkosovskog dijaloga", ističe Boško Jakšić.
Kako stvari sada stoje Nemačka ne odustaje od svojih stavova i nastavlja da iznenađuje Beograd. Posle Šulca, lestvicu koju Srbija treba da preskoči dodatno je podigao visoki predstavnik vladajuće CDU Andreas Šokenhof koji je vlastima u Srbiji isporučio listu od sedam uslova, bez čijeg ispunjenja poslanici stranke kancelarke Angele Merkel neće podići ruku kada se bude odlučivalo o zahtevu Srbije da dobije datum za početak pregovora. Na potezu je vladajući dvojac – Dačić-Vučić.
Nedavnu posetu Ivice Dačića Briselu, prvu na funkciji premijera Srbije, teško bi bilo opisati kao neuspešnu. Ili kao uspešnu. Novom srpskom premijeru je, pre svega saopšteno šta se od Srbije očekuje, šta su briselski prioriteti, a evropski komesari Štefan File i Ketrin Ešton su sve sveli na jednu reč – normalizacija. Normalizacija odnosa Beograda i Prištine:
"File i Eštonova – oni su fokusirani na ovaj trenutak. Ovaj trenutak znači tehnički dijalog, znači razgovore o severu Kosova i znači normalizaciju, šta god značila normalizacija. Za ovaj trenutak važi pravilo – nema uslova. A ovaj trenutak može da traje 5-10 godina", kaže analitičar Dušan Janjić.
Poruka koju je, sa druge strane, izrekao predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc, po kojoj će Srbija morati da prizna nezavisnost Kosova ukoliko želi članstvo u EU, verovatno je mnogo manje prijala uhu srpskog premijera. Sagovornici Glasa Amerike ocenjuju da Fileova i Šulcova poruka ipak nisu u koliziji i razlika postoji samo u vremenskim perspektivama dve poruke. Naspram Filea i Eštonove koji govore o ovom trenutku, Šulc razmišlja o periodu koji će doći za 10 i više godina, kada Srbija bude na pragu EU:
"Šulc govori o kraju procesa. Pretpostavljam da sugeriše Dačiću da razmišlja o kraju procesa. Kraj procesa je onoga časa kada Srbija ulazi u EU. TO je sad možda 10-15-20 godina. Ali i to brzo prođe", ističe Janjić.
"Ako razmišljamo na duži rok, ja zaista ne mogu da zamislim EU u kojoj će sedeti i Kosovo i Srbija, a da nema nekog međusobnog priznavanja", smatra urednik spoljnopolitičke rubrike lista "Politika" Boško Jakšić.
Daleko veća opasnost nastavku dijaloga sa Prištinom preti ne iz Brisela, već iz Kosovske Mitrovice, slažu se u oceni sagovornici Glasa Amerike. Srbi sa Kosova su do sada bili odlučni da ne prihvate sporazume koje je Beograd postigao sa Prištinom i spremni da brzo podignu tenziju na severu Kosova:
"Prednost novih vlasti je to ona svojim ljudima treba da objasni je što ona svojim ljudima treba da objasni da to baš tako neće moći da ide, da od ideje podele nema ništa, a istovremeno da razbije sve ono što kod stanovništva postoji", kaže Jakšić.
Ono u čemu se naši sagovornici ne slažu je pitanje do koje će mere sever Kosova biti uključen u pregovore – hoće li Mitrovica direktno voditi dijalog sa Prištinom uz asistenciju Beograda, ili će biti manje ili više aktivan posmatrač razgovora Beograda i Prištine:
"Srbi treba da preuzmu odgovornost da pregovaraju sa Prištinom uz posredstvo međunarodne zajednice jer jedni drugima ne veruju. Beograd treba da bude taj koji će podržati Srbe stručno, diplomatski. I na kraju ratifikovati ili ne taj sporazum. Ali ne može Beograd da vodi umesto njih te razgovore", smatra Dušan Janjić.
"Ako postoji ideja da se stvari rešavaju na relaciji Kosovska Mitrovica - Priština, a da Beograd bude posmatrač, ili savetnik, konsultant takvih pregovora, mislim da je ona nerealna. Zato što bi se samim tim Srbija izbacila iz tog pregovaračkog toka, stvar bi ostala unutarkosovskog dijaloga", ističe Boško Jakšić.
Kako stvari sada stoje Nemačka ne odustaje od svojih stavova i nastavlja da iznenađuje Beograd. Posle Šulca, lestvicu koju Srbija treba da preskoči dodatno je podigao visoki predstavnik vladajuće CDU Andreas Šokenhof koji je vlastima u Srbiji isporučio listu od sedam uslova, bez čijeg ispunjenja poslanici stranke kancelarke Angele Merkel neće podići ruku kada se bude odlučivalo o zahtevu Srbije da dobije datum za početak pregovora. Na potezu je vladajući dvojac – Dačić-Vučić.