Sve članice Evropske unije, uključujući Rumuniju, danas su u Briselu preporučile liderima EU da Srbiji odobre status kandidata za članstvo, ali će na samitu EU krajem nedelje još biti rasprave o tome, saopštilo je predsedništvo EU.
Praktično, evropskim liderima je prepušteno da formalno odluče da li će Srbija biti evropski kandidat. Mada se do sada nije desilo, ili se vrlo retko desilo, da lideri odbace mišljenje svojih ministara, ostaje činjenica da kandidatura Beograda nije potvrdjena već je tek predložena. Medjutim, niko nije doveo u pitanje ono što je do sada učinila Srbija, niti je nedavni sporazum Beograda i Prištine, koji je bio neka vrsta preduslova za današnju debatu, tumaccen drugačije nego kao uspjeh svih strana.
Danski ministar za Evropu Nikolaj Vamen na završetku zasedanja šefova diplomatija EU , posle rasprave koja je trajala šest sati, izjavio je da je "postignut dogovor oko toga da je Srbija ispunila merila" i dodao da je, s njegovog gledišta, "Srbija sada na tački povratka u evropsku porodicu".
Predsedavajući danski ministar naglasio je da je "otvoreno novo poglavlje u odnosima EU i Srbije" i naveo da je to potvrda da se politika prijema novih članca u EU nastavlja. Vamen je ukazao i na dobre rezultate Srbije u dijalogu s Prištinom.
Evropski komesar Štefan File je danas u Briselu "toplo pozdravio" preporuku Saveta ministara Evropske unije da se Srbiji dodeli status kandidata za članstvo i izrazio uverenje da će to odobriti i vodji EU na zasedanju u četvrtak i petak.
File je, na završetku zasedanja šefova diplomatija EU, naglasio da odobravanje kandidature Srbiji otvara novu eru u pristupanju EU i podstiče dalje reforme koje vode članstvu.
Predsednik Srbije Boris Tadić se u svom komentaru usvrnuo i na stav Rumunije, koja je privremeno ugrozila usvajanje proporuke ministara EU o kandidatskom statusu Srbije
"Nije me iznenadio sav Rumunije zato što sam o tome često razgovarao sa mojim prijateljem, rumunskim predsednikom. Ja uvažavam poziciju Rumunije ali istovremeno - to je princpjelno pitanje. Svaki gradjanin Srbije ima pravo da se na popisu izjašnjava u skladu sa svojim osećanjima. To je individualno pitanje i niko ne može biti nateran da sebe deklariše mimo svojih osećanja. Pitanje Vlaha, Rumuna, Bunjevaca, Hrvata, Crnogoraca, Srba - na prostoru Balkana ima mnogo mešanih identiteta i ti identiteti nisu potpuno razdvjeni. Uostalom, mi u bivšoj Jugoslaviji govorimo svi iste jezke - Bošnjaci, Srbi, ali niko nema pravo da gradjaninu pojedincu, to je dakle individualno pravo, da kolektivni identitet. To je, dakle individualno pravo i to je principijelna pozicija."
"Ovo pitanje treba objasniti na valjan način", nastavio je Tadić. "Našim gradjanima pa i celom regionu reći koliko je teško dostići status kandidata. I kako je moguće da od 27 država članica svaka pokrene makar jedno pitanje koje nju tišti na biateralnom nivou i koliko je, zapravo, lako blokirati jednu zemlju na njenom putu do statusa kandidata i poziije za pregovore. U Srbiji, a i u celom regionu se, ponekad, pitanje integracija doživljava sa neverovatnom lakoćom koja ne postoji."
Predsednik Srbije je ocenio da je veliki uspeh ako se dodje do tog cilja:
"Status kandidata je veoma važan, zato što je on korak do početka pregovora, početak pregovora je izuzetno važan zato što je to šansa da menjamo naše društvo u kvalitativnom smislu, u skladu sa evropskim standardima. Promena našeg društva u kvalitativnom smislu je važna zato što naši gradjani dobijaju veće šanse za bolji život, za otvaranje novih radnih mesta, tako da i status kandidata vodi prema boljem životnom standardu, i jeste na neki način jasna garancija za svakog potencijalnog investitora, bez kojeg nema otvaranja novih radnih mesta da je Srbija na pravom putu."
Preostalo je još, dakle, da konačnu reč krajem sedmice kažu evropski šefovi država ili vlada. Za očekivati je da će svojom pozitivnom odlukom razbiti sumnje da se kao nova kategorija evropskih integracija na mala vrata uvodi potkusurivanje nerazrešenih računa kakve bi eventualno mogle imati one države koje se već nalaze sa one strane evropske granice prema kandidatma koji kucaju na evropska vrata. A ta praksa, uvedena u proces proširenja stavom Grčke prema Makedoniji, zatim sporom Slovenije i Hrvatske, pa, konačno rumunskim zahtevima prema Srbiji, mogla bi bezgranično otežati ionako težak i zahtjevan put država Zapadnog Balkana prema evropskoj matici.