Prošlo je vreme prepisivanja tudjih - Srbija je sredinom nedelje dobila i svoju verziju Upitnika Evropske komisije, od koga će zavisiti i kandidatura Srbije za punopravno članstvo u EU. Doduše, vreme provedeno u proučavanju crnogorskog, hrvatskog ili albanskog upitnika dobro je došlo, jer se očekuje da Srbija vrlo brzo - tačnije do kraja januara 2011-te, odgovori na sva pitanja iz Upitnika.
Skoro 2.500 pitanja u ovom trenutku deli Srbiju od dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU. Naravno da uslova, poput okončanja saradnje sa Hagom ili ispunjenje 10 preporuka reformama iz izveštaja Evropske komisije, ima još, ali je u ovom trenutku upitnik Evropske komisije, kao najsvežija stvar, ipak najzanimljiviji javnosti. U najkraćem, Upitnik, to jest odgovori srpskih vlasti, treba da pruže rendgentsku sliku zemlje na osnovu koga će Evropska komisija da pripremi mišljenje o kandidaturi Srbije:
"Upitnik je opis postojećeg stanja. I u tom smislu od nas se očekuje da damo jasne, tačne, sažete i proverljive odgovore. A ne da predlažemo načine da se stanje popravi. Drugi kolosek rada je rad na akcionom planu i predlaganje mera da se stanje popravi i samo upitnik zajedno i popravljanje stanje u određenim oblastim anas može dovesti do sattusa kandidata", kaže Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije.
Vlasti u Srbiji su se obavezale da će do kraja januara iduće godine pripremiti odgovore, a čini se da i građani Srbije shvataju važnost Upitnika i očekuju da Vlada posao završi kako treba i na vreme.
Odgovori na više od 80 odsto pitanja su pripremljeni zahvaljujući pripremama i korišćenju upitnika koje su komšije iz regiona dali Srbiji na uvid, tvrdi potpredsednik Vlade Božidar Đelić. Kako objašnjava direktorka Kancelarije za evropske integracije srpska administracija je koristila upitnike Crne Gore, Hrvatske, Makedonije i Albanije, jer se pitanja vrlo malo razlikuju od zemlje do zemlje:
"U političkom kriterijumu na primer kod manjinskih prava kod nas je ceo nov set pitanja koji se odnose na finansiranje, izbor, rad nacionalnih saveta nacionalanih manjina, zato što takvih tela u Albaniji ili Crnoj Gori nema. Pitanja su usmerena da pokriju istu materiju – gde se okolnosti razlikuju, razlikuju se i pitanja."
Cela administracija biće uključena u pripremu odgovora koje će usvajati Vlada, kaže Milica Delević. Procena je da će tokom proleća i leta uslediti niz konsultacija sa evropskim zvaničnicima, dodatnih pitanja i odgovora, kako bi po, ovdašnjim očekivanjima, i Srbija mogla da dobije status kandidata do kraja godine. U tom slučaju, vlasti u Srbiji ne očekuju da im se dogodi crnogorski scenario po kome bi zemlja dobila status kandidata, ali ne i tačan termin za početak samih pregovora sa Unijom:
"Zato usvajamo taj akcioni plan – to je tih 10 indikativnih oblasti koje je Evropska komisija označila kao jako važne za početak pregovora. Od kvaliteta reformi koje napravimo u tim oblastima zavisi i kojom ćemo se brzinom kretati."
Bez obzira na sve pripreme, nema sumnje da će pripremanje odgovora na Upitnik Evropske komisije biti ozbiljan test za celu Srbiju. Za očekivati je da je i političarima i samim građanima jasno da će do konačnog prijema u Evropsku uniju ovakvih, ali i težih testova biti još dosta i da se samo napornim radom i spremnošću na promene može stići do cilja.