Linkovi

Reforme brzinom puža?

  • Rade Rankovic

Radulović: "Ne možemo da idemo brzinom puža, pošto sedimo u vozu koji ide unazad, tako da za svakog građanina Srbije svaka izgubljena godina je nazadak."

Radulović: "Ne možemo da idemo brzinom puža, pošto sedimo u vozu koji ide unazad, tako da za svakog građanina Srbije svaka izgubljena godina je nazadak."

Srbija se suočava sa brojnim problemima, ali nema sumnje da će se uspeh ove Vlade meriti, pre svega reformama koje treba da oporave i pokrenu srpsku privredu.

Nemačka kancelarka Angela Merkel ocenila je nedavno da je za zemlje ovog regiona potreban dug dah – reformi ima, ali se odvijaju brzinom puža. Većina ovdašnjih ekomista verovatno bi se pre složila sa prvom damom Nemačke nego sa optimističkim najavama koje stižu iz sedišta Vlade, a bivši ministar privrede, Saša Radulović, koji je upravo zbog ekonomije ušao u sukob sa premijerom Aleksandrom Vučićem, smatra da se potezi koje povlači Vlada ne mogu opisati kao reformski:

"To nisu reforme koje trebaju građanima Srbije. Ne možemo da idemo brzinom puža, pošto sedimo u vozu koji ide unazad, tako da za svakog građanina Srbije svaka izgubljena godina je nazadak. Ljudi žive sve teže."

"Mora prvo da nam bude gore, da bi nam bilo stabilno loše," kaže ekonomista Goran Nikolić

Nikolić ističe da je Srbija krenula u ekonomske reforme, ali da su one spore i nedovoljne da bi građani u skorije vreme osetili boljitak. Promene zakona su započete, plate i penzije su smanjene, Narodna banka pokazuje da shvata problem deflacije i kursa ističe Nikolić, ali dodaje da problem velikog budžetskog deficita ostaje:

"Problem je vrlo prost – naša zemlja u proseku u poslednjih pet godina troši 2,6 milijardi evra više nego što prihoduje. Toliko javna potrošnja, uključujući i garancije koje se aktiviraju za javna preduzeća, veća od javnih prihoda svih prihoda koji se nakupe tokom godine".

Sa druge strane, Saša Radulović ponavlja stav da se mora razmontirati partijski sistem u javnim preduzećima, otpustiti viškovi u javnom sektoru i smanjivanjem poreza pokrenuti privreda koja može da napuni budžet:

"Smanjenje penzija je duboko pogrešno. To je i moralno pogrešno, i ekonomski pogrešno. Kad smanjimo penzije smanjićemo i potrošnju. Smanjenje potrošnje vodi i do smanjenja proizvodnje i do manjih poreskih zahvatanja. Što nas na kraju uvodi u još veći problem, odnosno u još dublju rupu."

Za popunjavanje deficita i održavanje budžetske likvidnosti Radulović veruje da će Vlada posegnuti za prodajom Telekoma, EPS-a ili RTB Bor, dok Nikolić kao sasvim realan scenario vidi novo povećanje PDV-a:

Takođe, oba sagovornika Glasa Amerike se slažu u oceni da, upr-kos manama, treba pohvaliti donošenje Zakona o radu. Ali, i da ne treba imati prevelikih očekivanja od ovog poteza, a pogotovu ne u povećanju zaposlenosti, dodaje Nikolić:

"Novog zapošljavanja, odnosno neto zapošljavanja teško da može biti. Tako da možemo samo govoriti koliko će biti manje zaposlenih na kraju iduće godine. To je realnost."

Dodatni problem, po oceni mnogih ekonomista je smanjen priliv stranih investicija. Uprkos brojnim najavama nivo investicija je mali i daleko od onog koji je potreban srskoj ekonomiji:

"Ne možete očekivati u zemlji kao što je Srbija, koja jednostavno nema komparativnih prednosti, neki značajniju investicionu aktivnost. Mislim da svako ko veruje u to da Srbija može biti neka sjajna investiciona destinacija ipak je previše optimističan," ističe Goran Nikolić.

"Nadaju se nekom čudu koje će spasiti Srbiju. I to čudo plasiraju građanima kroz ove ugovore sa kompanijama iz emirata, govore o tome kako će doći neki inverstitori iz Kine, Rusije, i preporoditi srpsku privredu. Mi slučamo tu priču preko 10 godina – i propadamo zajedno sa njom," kaže Saša Radulović.

Realno je da će Brisel pomno nadgledati srpske reforme, pa i ove ekonomske, i ne treba očekivati da će EU previše gledati kroz prste vlastima. Slaba opozicija nema snage da natera Vladu da povlači najbolje poteze, tako da jedino ostaje nada da će Evropa odigrati ulogu korektiva koji će pomoći u reformisanju srpskog društva i ekonomije.

XS
SM
MD
LG