Ako su poplave akutni problem Srbije, onda je ekonomija sigurno hronični problem, neizlečiv decenijama. Posle svih neuspeha i odlaganja reformi, nova Vlada prilično hrabro najavljuje odlučne i teške poteze, a pre Zakona o radu i drugih sistemskih zakona koji su na listi čekanja, premijer Aleksandar Vučić je izašao u javnost sa paketom pet mera koje treba da poprave situaciju u privredi.
"To može da se prihvati kao neka vrsta kratkoročne pomoći privredi da pregrmi teške dane i da sačeka bolje vreme, odnosno da sačeka rezultate onih korenitih reformi koje tek treba da uslede," smatra novinar "Novog magazina" Mijat Lakićević.
"U principu to je dobar paket mera i on je dobrodošao. U Srbiji ima toliko problema da mi nemamo vremena za odlaganje. Dobro je da se odmah priča o mogućim rešenjima," ističe ekonomista Svetske banke Lazar Šestović.
U odeljenju Svetske banke za Srbiju na prvom mestu ukazuju na problem budžeta, a predstojeći rebalans pokazaće kakve su zaista namere Vlade. Hoće li štednja i smanjenje ogromnog deficita sa jedne, i obezbeđivanje podsticajnih sredstava sa druge strane, biti nemoguća misija i za ovu Vladu – znaćemo već za nekoliko nedelja, kada ministar Lazar Krstić izađe sa rebalansom ovogodišnjeg budžeta, kaže Lazar Šestović:
"Situacija sa budžetom je jako loša. Podaci iz prvog kvartala 2014. pokazuju da je deficit prešao sve nivoe iz prethodnih desetak godina, što je zabrinjavajuće i mora hitno da se donese rebalans. Mi to očekujemo u narednih nekoliko nedelja da se završi – uštede u rangu 1,5 procenata BDP-a, što znači nekih 300-400 miliona evra moraju da se nađu."
Drugi, veoma veliki problem, kako upozorava ekonomista Svetske banke Lazar Šestović je smanjenje stranih investicija – dok se sama Evropska unija, pa i zemlje u regionu oporavljaju od krize i povećavaju investicije, Srbija stagnira:
"Nama se dešava da imamo jako, jako nizak nivo direktnih stranih investicija. To je u prvom kvartalu 2014. godine bilo oko samo jedne trećine BDP. Mi bismo mogli i trebali da ostvarujemo bar tri-četiri puta više u tom periodu. Jer sada ide priprema nove građevinske sezone, sada bi trebalo da su krenule sve te investicije da dolaze kod nas. A to se nije desilo."
"Nemamo ambijent. Ovde se Vlada i država oslanjju na preduzetničke sposobnosti ministara. Da oni idu po svetu i da navatavaju ulagače," ističe Mijat Lakićević.
Iako su već na pomen opšteg smanjenja zarada u javnom sektoru krenuli štrajkovi i protesti, novinar Novog magazina Mijat Lakićević smatra da je Vlada bila blaga prema državnoj upravi i da je morala da oštrije krene u rešavanje prevelikog broja zaposlenih u javnom sektoru:
"Time što je odlučila da samo smanji plate, a čak se i ne govori o otpuštanjima, Vlada je zapravo učinila veliki ustupak javnom sektoru. Možda bi čak bilo bolje kada bi Vlada do kraja godine, ako ne sad kroz rebalans budžeta, ali do kraja godine da donese odluku o smanjivanju broja zaposlenih u javnom sektoru za jedno 50.000."
Šta nas čeka ove godine – u najvećoj meri će zavisiti od mera i poteza nove Vlade. Obećanja i očekivanja su velika, a manevarski prostor za rešavanje problema gotovo da i ne postoji, upozorava Šestović:
"Ekonomski gledano mi očekujemo znatno usporavanje ekonomije ove godine. Ove godine verovatno da neće biti tako dobrog efekta od poljoprivrede, nije se pojavio novi Fijat koji će moći da povuče industrijsku proizvodnju. Tako da ove godine očekujemo tešku fiskalnu situaciju, usporavanje ekonomije, i baš zato u apelujemo na Vladu da radi što ambicioznije, na što širem spektru reformi, i što pre."
Vreme je ključni faktor za Srbiju, s obzirom na ekonomsku situaciju u kojoj se nalazi, jer svaki dan odlaganja reformi znači probudljavanje krize. Skoro polovinu godine pojeli su izbori i formiranje vlade, a ni ova nesreća sa poplavama ne ide na ruku Aleksandru Vučiću – do kraja 2014. ostalo je malo više od pola godine, a reforme su još u fazi najave.
"To može da se prihvati kao neka vrsta kratkoročne pomoći privredi da pregrmi teške dane i da sačeka bolje vreme, odnosno da sačeka rezultate onih korenitih reformi koje tek treba da uslede," smatra novinar "Novog magazina" Mijat Lakićević.
"U principu to je dobar paket mera i on je dobrodošao. U Srbiji ima toliko problema da mi nemamo vremena za odlaganje. Dobro je da se odmah priča o mogućim rešenjima," ističe ekonomista Svetske banke Lazar Šestović.
U odeljenju Svetske banke za Srbiju na prvom mestu ukazuju na problem budžeta, a predstojeći rebalans pokazaće kakve su zaista namere Vlade. Hoće li štednja i smanjenje ogromnog deficita sa jedne, i obezbeđivanje podsticajnih sredstava sa druge strane, biti nemoguća misija i za ovu Vladu – znaćemo već za nekoliko nedelja, kada ministar Lazar Krstić izađe sa rebalansom ovogodišnjeg budžeta, kaže Lazar Šestović:
"Situacija sa budžetom je jako loša. Podaci iz prvog kvartala 2014. pokazuju da je deficit prešao sve nivoe iz prethodnih desetak godina, što je zabrinjavajuće i mora hitno da se donese rebalans. Mi to očekujemo u narednih nekoliko nedelja da se završi – uštede u rangu 1,5 procenata BDP-a, što znači nekih 300-400 miliona evra moraju da se nađu."
Drugi, veoma veliki problem, kako upozorava ekonomista Svetske banke Lazar Šestović je smanjenje stranih investicija – dok se sama Evropska unija, pa i zemlje u regionu oporavljaju od krize i povećavaju investicije, Srbija stagnira:
"Nama se dešava da imamo jako, jako nizak nivo direktnih stranih investicija. To je u prvom kvartalu 2014. godine bilo oko samo jedne trećine BDP. Mi bismo mogli i trebali da ostvarujemo bar tri-četiri puta više u tom periodu. Jer sada ide priprema nove građevinske sezone, sada bi trebalo da su krenule sve te investicije da dolaze kod nas. A to se nije desilo."
"Nemamo ambijent. Ovde se Vlada i država oslanjju na preduzetničke sposobnosti ministara. Da oni idu po svetu i da navatavaju ulagače," ističe Mijat Lakićević.
Iako su već na pomen opšteg smanjenja zarada u javnom sektoru krenuli štrajkovi i protesti, novinar Novog magazina Mijat Lakićević smatra da je Vlada bila blaga prema državnoj upravi i da je morala da oštrije krene u rešavanje prevelikog broja zaposlenih u javnom sektoru:
"Time što je odlučila da samo smanji plate, a čak se i ne govori o otpuštanjima, Vlada je zapravo učinila veliki ustupak javnom sektoru. Možda bi čak bilo bolje kada bi Vlada do kraja godine, ako ne sad kroz rebalans budžeta, ali do kraja godine da donese odluku o smanjivanju broja zaposlenih u javnom sektoru za jedno 50.000."
Šta nas čeka ove godine – u najvećoj meri će zavisiti od mera i poteza nove Vlade. Obećanja i očekivanja su velika, a manevarski prostor za rešavanje problema gotovo da i ne postoji, upozorava Šestović:
"Ekonomski gledano mi očekujemo znatno usporavanje ekonomije ove godine. Ove godine verovatno da neće biti tako dobrog efekta od poljoprivrede, nije se pojavio novi Fijat koji će moći da povuče industrijsku proizvodnju. Tako da ove godine očekujemo tešku fiskalnu situaciju, usporavanje ekonomije, i baš zato u apelujemo na Vladu da radi što ambicioznije, na što širem spektru reformi, i što pre."
Vreme je ključni faktor za Srbiju, s obzirom na ekonomsku situaciju u kojoj se nalazi, jer svaki dan odlaganja reformi znači probudljavanje krize. Skoro polovinu godine pojeli su izbori i formiranje vlade, a ni ova nesreća sa poplavama ne ide na ruku Aleksandru Vučiću – do kraja 2014. ostalo je malo više od pola godine, a reforme su još u fazi najave.
