Linkovi

Srbija na udaru klimatskih promena

  • Rade Ranković

Poplave u Srbiji (arhivski snimak)

Poplave u Srbiji (arhivski snimak)

Poslednjih godina sušni periodi se smenjuju sa poplavama, prinosi u poljoprivredi su značajno smanjeni, elektroprivreda je imala velike štete, saobraćaj, kao i cela privreda takođe

U Parizu, 7 i 8. decembra biće održana velika međunarodna konferencija o klimatskim promenama, na kojima će sve zemlje predstaviti svoje planove za smanjenje emisije gasova koji izazivaju klimatske promene. Šta radi Srbija u okviru borbe protiv klimatskih promena i kako se one odražavaju u tom regionu?

Pre dva dana u Beogradu i Srbiji je bio divan sunčan i topao dan – temperatura se popela i do dvadesetog podeoka. Juče je već bilo hladnije, padala je i neka kišica, a noćas je u Beogradu pao mali, ali ipak prvi sneg. U priči o klimatskim promenama – sama priroda je postavila najbolju scenografiju sa dva godišnja doba u dva dana i produžavanjem toplog talasa do duboko u jesen:

"U prilog tome, nažalost, je činjenica – situacija sa poplavama prošle godine, a u prilog tome je i situacija iz 2012-te, vezano za suše. Ova godina isto je jako karakteristična po tom sušnom periodu", kaže šef Odseka za klimatske promene u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Danijela Božanić.

"Na globalnom nivou porast temperature je oko jedan stepen, blizu jednog stepena. U Srbiji je to preko 1,5 stepen, u nekim zemljama severnije od nas i po dva do tri stepena", navodi pomoćnik direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda Goran Pejanović.

"Ova godina će verovatno biti najtoplija od kada postoje merenja. Oktobar mesec je bio najtopliji oktobar od kada postoje merenja i čak sedam meseci u ovoj godini je sedam najtoplijih meseci od kada postoje merenja" kaže Đorđe Samardžija iz NVO "Jedan stepen."

Srbija je pre svega poljoprivredna zemlja, a na selu se klimatske promene mnogo više i snažnije osećaju. Đorđe Samardžija je angažovan u nevladinoj organizaciji “Jedan stepen”, koja se bavi klimatskim promenama, ali ima i porodični voćnjak u Sremčici nadomak Beograda, u kome gaji šljive i kruške.
Kao voćar najbolje je osetio klimatske promene:

"2012-te smo imali sušu, pad prinosa od nekih 40 procenata. 2013-te biljke se nisu oporavile, 2014 smo imali poplavu, opet značajno smanjenje prinosa. 2015-te zbog visokih temperatura u proleće opet smo imali smanjenje prinosa. Tako da četiri uzastopne godine naš voćnjak, a samim tim i naša proizvodanja pati od klimatskih promena."

Na udaru klimatskih promena u Srbiji su, pre svega poljoprivreda, hidrologija i šume. Poslednjih godina sušni periodi se smenjuju sa poplavama, prinosi u poljoprivredi su značajno smanjeni, elektroprivreda je imala velike štete, saobraćaj, kao i cela privreda takođe.Suočena sa takvim posledicama, i Srbija polako uključuje u svetski trend brige za okolinu i sprečavanja klimatskih promena.

"Sam izveštaj o napretku koji EU izrađuje svake godine, kaže da smo mi u ovom delu na samom početku. Definitivno jesmo na početku, ali mislim da postoji nekakva tendencija, i uopšte prepoznavanje značaja čitave priče, da prosto treba vremena", smatra Danijela Božanić.

"Srpska ekonomija, celo naše društvo je veoma zavisno od fosilnih goriva. Oko 88 procenata naše energije mi proizvodimo tako što spaljujemo ugalj, naftu i gas. Na taj način doprinosimo i globalnim klimatskim promenama", ističe Samardžija.

"Najviše doprinose najveće zemlje – SAD i Kina. Pogotovu Kina, u poslednjih 15 godina njenim razvojem. Smatra se da 55 posto od ukupne svetske emisije čine te dve zemlje. I one su prošlog novembra napravile dogovor oko redikcije emisije za tridesetak posto", podseća Goran Pejanović.

Prošle nedelje u blizini Kule u Vojvodini je otvoren prvi vetropark u Srbiji – tri vetrogeneratora priozvodiće struje dovoljno za snabdevanje 8.000 domaćinstava. Najveći deo energije Srbija dobija u termoelektranama – plan drža-ve je da se do 2020-te udeo energije dobijen iz obnovljivih izvora poveća sa 21 na 27 odsto:

"Mi se stalno vraćamo, kada se priča o obnovljivim izvorima, na vetar i sunce. Niti smo Maroko, niti smo Danska. Postoje i neki drugi izvori, koji zahtevaju dosta ulaganja, i smislu sistematskih rešenja, kao što je biomasa", naglašava Božanić.

Edukacija stanovništva je izuzetno važna – od vrtića i škola, do medija kojima klimatske promene moraju da budu prioritetne teme. Ali, ipak najvažnija je uloga države, koja ima mehanizme za delovanje i može da menja sliku. Opravdanje da je Srbija mala i siromašna zemlja ne sme da bude izgovor da se ništa ne radi.

XS
SM
MD
LG