Linkovi

Diplomatski put Srbije od 5. oktobra

  • Rade Ranković

Izbor vlade na čelu sa Vojislavom Koštunicom poremetilo pozitivan diplomatski tok Srbije od 5. oktobra, smatra Zoran Sekulić

Izbor vlade na čelu sa Vojislavom Koštunicom poremetilo pozitivan diplomatski tok Srbije od 5. oktobra, smatra Zoran Sekulić

Peti oktobar je dan koji je promenio Srbiju na svim poljima, a možda je ipak to bilo najočitije u diplomatiji. Od brzog uspona na svetskoj sceni do teških i izazovnih situacija - to je ono kroz šta je Srbija prošla u poslednjoj deceniji.

Verovatno najdublje, najbrže i najvidljivije promene nakon 5. oktobra 2000. dogodile su se u oblasti spoljne politike. I bukvalno samo nekoliko dana nakon promena, Srbija se na velika vrata vratila na svetsku pozornicu.

"Bio je povratak na velika vrata u sve međunarodne organizacije, počevši od UN pa sve do Saveta Evrope", priča Ivan Vejvoda, predsednik Balkanskog fonda za demokratiju.

"Odmah posle 5. oktobra Srbija je bila apsolutni hit u svetu. I u Evropi i u Americi. Sva vrata su se otvarala. Premijer Đinđić je bio u fokusu evropske javnosti", priseća se Zoran Sekulić iz agencije Fonet.

"Kada je reč o spoljnopolitičkim efektima, tu bar nema apsolutno nikakve sumnje kakvi su rezultati. U kakvoj Srbiji danas živimo deset godina kasnije i kakva je to Srbija bila koju smo imali 4. oktobra", kaže ministar spoljnih poslova, Vuk Jeremić.

Doduše, brz diplomatski proboj Srbije u međunarodnu zajednicu bio je u velikoj meri uslovljen nasleđem – do 5. oktobra 2000. Srbija gotovo da nije ni imala spoljnu politiku, a i takva kakva je bila – bila je podređena jednom čoveku.

"Ta politika je bila politika sveopšte konfrontacije i sa susedima i sa Evropom i sa Amerikom i sa celim svetom", smatra Sekulić.

"Mi smo bili izbačeni ili suspendovani iz članstva gotovo svih međunarodnih organizacija i sankcije koje smo imali bile su jedne od najtežih i najsveobuhvatnijih sankcija koje je iko ikada imao", objašnjava ministar Jeremić.

Iako su stvari vrlo brzo nakon 5. oktobra počele da škripe u samom DOS-u, nove vlasti su ipak postavile osnove nove spoljne politike i Srbija je krenula put evropskih i evroatlantskih integracija. Od otvorenog neprijateljstva u vreme Miloševića, Srbija se vratila starim savezništvima sa Amerikom i Evropom.

"To je sazrevanje spoljne politike da idete u susret onima sa kojima ste bili u nesporazumima", smatra Vejvoda.

Međutim, ubistvo premijera Zorana Đinđića i izbor nove vlade sa Vojislavom Koštunicom na čelu donosi promene i na diplomatskom planu.

"Ta vlada je počela da vodi nešto drugačiju spoljnu politiku – prvo je nastupala u odnosu na Hag sa pozicijom 'deveta rupa na svirali', što je počelo da izaziva podozrenje u međunarodnoj zajednici, pre svega u EU. Dakle, Evropa nije rado slušala te poruke koje Vojislav Koštunica slao i krenula je neka vrsta distanciranja", priča Sekulić.

Ako se u pojedinim unutrašnjepolitičkim trvenjima mogu naći razlozi za slabljenje spoljnopolitičkog položaja Srbije, ni mnoge stvari koje su se događale okolo nisu išle na ruku Srbiji.

"Veliki su izazovi bili – prvo Srbija i Crna Gora, a potom i samoproglašenje nezavisnosti je postavilo jedan težak zadatak", kaže Vejvoda.

"Ne treba biti nepravedan pa reći da je sve zavisilo od unutrašnjih aktera. Zavisilo je u velikoj meri i to kako spoljna politika izgleda od stava međunarodne zajednice, pre svega ključnih aktera u EU i SAD. Kosovo je bilo preteško breme", priča Sekulić.

Ponovni izbor Borisa Tadića za predsednika 2008. a odmah zatim i pobeda koalicije okupljene oko predsednika Srbije na opštim izborima donosi novu situaciju: trougao predsednik – Vlada – parlament je došao u saglasje, Srbija se vraća na put brzih evropskih integracija, što je krajem 2009. nagrađano viznom liberalizacijom, predajom zahteva za kandidaturu.

"Ne zaboravimo – EU predstavlja pola milijarde ljudi. Mi smo okruženi Evropskom unijom i to je naše prirodno, geografsko, istorijsko, a rekao bih i kulturno okruženje", podseća Vejvoda.

"Srbija sada ne može da traži svoje članstvo u Organizaciji afričkih država ili Organizaciji latinoameričkih država. Potpuno je prirodno da traži svoje mesto u evropskoj porodici naroda", kaže Sekulić.

Ako je i bilo nesporazuma sa Evropom i Amerikom nakon mišljenja Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova i Metohije, najnoviji razvoj događaja govori da se Srbija ipak vratila na put na koji je krenula 5. oktobra 2000. Izbori su tek za dve godine i do tada, prema rečima predsednika i Vlade, Srbija ostaje na tom putu.

XS
SM
MD
LG