Da li je rokenrol nešto što mladi treba da uče u školi? Osnivači muzičkog programa nazvanog School of Rock – Škola roka – veruju da je tako.
Tinejdžeri u jednoj učinioci u Virdžiniji ne izvode svirku samo zabave radi. Oni su deo „škole roka“ – muzičkog programa u okviru dopunske nastave. „Škola roka“ je privatna kompanija koja organizuje časove u oko 70 škola širom SAD, a na tim časovima djaci uče da sviraju instrument po svom izboru. Takodje dobijaju časove pevanja, a što se tiče skakanja i scenskih pokreta – njih uče sami. Emili Vols se sprema da postane rok pevačica.
„Nikada nisam pevala pred drugima tako da je ovo prvi put da negde nastupam. Nisam ni znala koliko to volim da radim dok nisam došla ovde.“
Kejla Heston kaže da su je i otac i majka podstakli da se prijavi.
„Kada smo došli ovde, moji roditelji su se oduševili. Tata me je stalno podsticao da pevam a i mami se škola jako dopada.“
Časovi koštaju oko 275 dolara mesečno, a za tu cenu, početnici dobijaju jedan privatni čas nedeljno, i jednu grupnu probu. Škola takodje daje časove na višem nivou, koje drže profesionalni muzičari. Brendon Mahares kaže da su ga, pre nego što je došao u školu roka, interesovale samo kompjuterske igrice.
„Muzika me uopšte nije zanimala sve do sedmog razreda. Pre toga za mene je postojao samo kompjuter, igrice, bio sam klasični „kompjuteraš“.
Brendon kaže da u školi ne uči samo o muzici.
„Tu saznajete ko ste zaista, šta nosite u sebi. Sviram kasno uveče i počnem da sviram rifove koje nikada ranije nisam izveo. Oni mi, na neki način, govore o tome kako se osećam.“
Kris Edvards, takodje gitarista, ima isti osećaj.
„Kada sam došao ovde, svirajući sa drugima, naučio sam kako da se zabavljam. Pre toga bio sam tih i povučen, ali ovde sam naučio da se zabavljam sa drugima.“
Medjutim, za Krisa Murheda, bubnjara i pevača, Škola roka znači mnogo više od zabave. On kaže da mu je škola pomogla da prebrodi veoma težak period. Naime, njegova sestra je pre deset godina umrla od leukemije.
„Kada mi je sestra umrla, imao sam osam godina, malo osmogodišnjaka doživi tako nešto, bio sam depresivan. Počeo sam da slušam muziku, i dospeo u veoma mračno stanje, ali kada sam naučio da sviram bubnjeve, pevam – sve mi je to pomoglo da prevazdijem probleme, to me je spasilo.“
Kris sada bije sopstvenu bitku sa bolešću. Pre godinu dana, oboleo je od retkog oblika raka, i škola roka je za njega svojevrsna terapija.
„Ne želim da kažem da sam najbolja i najvažnija osoba na svetu ali znam da bih mnogim ljudima nedostajao, bar nekoliko njih sam potreban, tako da su oni moja inspiracija – moji prijatelji i porodica. A škola roka je definitivno deo svega toga. Muzika je spasila moj život, i živote mnogih ljudi koje znam.“