Linkovi

Zalivske zemlje trpe zbog cena nafte

  • Henri Ridžvel

Saudijska naftna instalacija poznata pod nadimkom "Pumpa 3" u pustinji 160 km istočno od Rijada (arhivski snimak)

Saudijska naftna instalacija poznata pod nadimkom "Pumpa 3" u pustinji 160 km istočno od Rijada (arhivski snimak)

Dok Rijad traži zajam od 8 milijardi dolara da pokrije gubitke zbog pada cena nafte, druge zalivske zemlje su u još težem položaju.

Saudijska Arabija navodno traži zajam od banke u vrednosti od više milijardi dolara, kako bi pokrila troškove usled ogromnog pada cena nafte na svetskim tržištima, koje ima veoma negativan uticaj na njenu ekonomiju.

Saudijska Arabija međutim nije jedina zemlja, proizvođač nafte iz Persijskog zaliva koja ima problema; druge zemlje u toj oblasti su zapravo u još nezgodnijoj poziciji.

Pre nafte, to su bili biseri. Do 1930-ih godina, ekonomija Bahreina je gotov u potpunosti zavisila od izvoza tog dragog kamenja. Vlada u Bahreinu trenutno sa nestrpljenjem želi da pokaže svoje nasleđe – ali postoji i drugi, dugoročni plan.

“Ideja iza čitavog ovog projekta je da se od biznisa sa biserima ponovo napravi održiva ekonomija Bahreina”, navodi Nura Al Sajeh, arhitekta projekta "Staza nasledja Bahreina".

Analitičari navode da je Bahreinu hitno potrebno da unese raznovrsnost u svoju ekonomiju. Cena nafte je 2014. dostigla 120 dolara po barelu, a danas iznosi svega 40 dolara. Agencija za ocenjivanje kreditnog rejtinga Mudi spustila je procene za ekonomiju Bahreina na status “bezvredna”.

“Oman i Bahrein su u situaciji kada moraju da uvedu ogromno fiskalno stezanje kaiša u narednih par godina. Rast njihove privrede će biti vrlo mali. Povrh svega toga, u obe zemlje vlada politička nestabilnost”, ističe Džejson Tuvi iz grupe "Capital Economics."

U Saudijskoj Arabiji nafta donosi oko 80 odsto ukupne zarade. Prihodi su se međutim u protekle dve godine prepolovili. Došlo je do ogromnog budžetskog deficita od 15 odsto, a u javnost je dospela i vest da je vlada zatražila zajam od banke u iznosu od 8 milijardi dolara. Tuvi ipak ističe da zemlja nije u direktnoj opasnosti.

“Saudijske vlasti su obezbedile zalihe u poslednjih deset godina dok su cene nafte bile visoke. Takođe su otplatili deo duga. Sada su relativno jaki što se tiče borbe sa niskim cenama nafte, barem u odnosu na druge zemlje poput Rusije i Nigerije”.

Kao vodeća članica OPEK-a, Saudijska Arabija ima moć da smanji proizvodnju i podigne cene nafte. Međutim na poslednjem sastanku OPEK-a, Rijad je doneo odluku da zamrzne proizvodnju na sadašnjem nivou.

“Ne želimo smanjenje zaliha. Želimo da odgovorimo na potražnju i da cena nafte bude stabilna”, kaže Ali Al-Naimi, saudijski ministar za naftu.

Podizanje cena nafte bi moglo da potkopa ekonomiju Saudijske Arabije, smatra Tuvi.

“To bi moglo da namami proizvođače škriljaca u Sjedinjenim Državama da ponovo podignu proivodnju, što bi dugoročno naškodilo poziciji Saudijske Arabije na tržištu”.

Rijad pokušava da reformiše svoju ekonomiju smanjivanjem plata i podsticanjem građana da se više zapošljavaju u privatnom sektoru. Ipak, u zemlji koja je toliko navikla na naftno bogatstvo, zaključuju stručnjaci, za implementaciju takvih promena, biće potrebno mnogo godina.

XS
SM
MD
LG